SALDO ŠEŠELJEVOG POVRATKA: DUPLO GOLO
Vojislav Šešelj se vratio u Srbiju, više ništa nije isto. Aleksandar Vučić je u panici, Tomislav Nikolić ne zna šta će sa sobom, režim puca pod naletom radikalskog cunamija, cela Evropa drhti pred baukom s kokardom, od Virovitice do Prizrena iz miliona grla vaskrslih šešeljevaca ori se „Spremte se, spremte“, rejting SRS se upetostručio, za koji mesec, čim padne Vlada i budu raspisani vanredni izbori Srbija će dobiti vlast koja će, na čelu s vojvodom Šešeljem, prekinuti ponižavajuću saradnju s EU, ući u savez s Rusijom, vratiti Kosovo i Metohiju, oživeti privredu, povećati plate i penzije, sve će biti divno i krasno, a možda se, čak, i Vjerica Radeta uda.
Tako Šešeljev povratak izgleda njegovim idolopoklonicima.
Normalni ljudi, s druge strane, rezultate njegovih aktivnosti mogu da mere samo činjenicama. Za tri nedelje Šešelj je uradio sledeće:
- – Održao je tri konferencije za novinare;
- – Organizovao je grandiozan miting;
- – Dao je nekoliko intervjua medijima;
- – Napravio je koaliciju sa SNS u Titelu:
- – Pokrenuo je peticiju za smenu Tome Nikolića…
Redom:
- Šešelj je ispunio obećanje dato još na surčinskom aerodromu, zaista je nastavio tamo gde je stao 2003. Paušalnu kritiku režima garnirao je pikanterijama o Vulinu, Dačiću i sličnim sporednim likovima. Zahvaljujući „Lauferu“ informisao je javnost o tračevima koje šire parapolicijski doušnici.
U periodu 2001-2003, dok sam uređivao „Nacional“, Šešelj je, takođe zaklonjen iza „Laufera“, objavljivao besmislene laži kako sam se viđao s američkim ambasadorom Montgomerijem, kao i da je vlasnik mojih novina Momčilo Mandić, a da mi Ljilja Nedeljković (šefovica Koštuničinog kabineta) naređuje šta da objavim, a šta ne smem. Na moju žalost, nisam imao prilike da upoznam nijednu od tih osoba, pa se nisam nešto naročito ni trudio da demantujem Šešeljeve gluposti. Međutim, s tim iskustvom, svestan koliko je neistina plasirao o meni lično, nisam sklon da poverujem u istinitost optužbi kojima sada gađa Vulina i Dačića, iako mi oni, priznajem, liče na kriminalce.
- Srbija je Šešelja dočekala na veličanstven način. Na mitingu se okupilo, navodno, oko 30.000 ljudi. Pored radikala, tu su bili i mnogi normalni građani, koji su iskazali poštovanje prema vođi SRS-a zbog dostojanstvenog držanja u Haškom tribunalu i velike žrtve koju je podneo u toj borbi. Došlo bi ih još više da se, odmah po povratku, Šešelj nije prepustio morbidnom uživanju nad ubijenim Đinđićem.
Suočen sa masom kakvu danas samo on može da sabere, Šešelj je pokazao suštinu svoje trenutno politike – nije imao pojma šta da radi s tim ljudima. Njegov stari drug, saborac, prijatelj, brat, zamenik i kolega po vojvodskom činu, Toma Nikolić, kad se našao u takvoj poziciji bar je krenuo u štrajk glađu. Šešelj je izabrao drugu patologiju. Ispričao je šta je imao i otišao kući. Iza sebe, na Trgu, ostavio je gomilu koja, ako ni po čemu drugom, bar po nadi i želji da se nešto promeni, predstavlja trenutno najbolji deo Srbije. Mučenicima, koji su ga dočekali kao mesiju, nije ponudio nikakvu akciju, nikakav plan, taktiku i strategiju borbe protiv izdajničkog režima.
- U intervjuima srpskim i regionalnim lokalnim medijima Šešelj nije ponudio apsolutno ništa novo. Kritiku režima sveo je na nivo šestogodišnje brakorazvodne parnice s Vučićem i Nikolićem, dokazujući da je on ostao veran, a oni su se, sram ih bilo, švalerisali sa šijunima CIA i BND-a. Ipak, kad bi mu se vratili u zagrljaj i priznali da ga još vole, Šešelj bi im oprostio neveru. Nije bitno što su se odrekli Kosova, pretvorili Srbiju u emiratsku koloniju, urnisali privredu, na ulicu isterali 100.000 radnika, opljačkali penzionere, privatizovali policiju i pravosuđe, zaveli brutalnu kontrolu medija i strahom i nasiljem uspostavili diktaturu. Šešelj bi prešao preko svega toga, samo kad bi oni pristali da opet budu zajedno.
Da bi se promovisao kao političar u trendu, Šešelj je otvorio nalog na Tviteru. Kakav već ima oko dva miliona građana Srbije. Ne znam šta tvituje, video sam samo poziv Vučiću na televizijski duel. Vučić mu ne odgovara, valjda ovih dana nije išao na Tviter. Zato, vreme je da Šešelj otvori nalog i na Fejsbuku. I tamo može da piše šta hoće, Vučić mu svejedno neće odgovoriti, ali bar će uveseljavati dokone radikale iluzijom da i vojvoda ipak nešto radi.
Najveći medijski uspeh Šešelj je napravio u Hrvatskoj. Njegovo oživljavanje priče o velikosrpskoj granici od Karlobaga do Virovitice hrvatski političari su iskoristili za nadgornjavanje u predizbornoj kampanji. Oni pljuju Šešelja, on uživa, čini mu se da je važan. Pa, i jeste. Ali, ne Srbima.
- Uveren da je lukav i mudar, Šešelj svojim fanovima objašnjava da nema ništa sporno u stvaranju koalicija na opštinskom nivou s naprednjacima. Kaže, važno je samo da se sporazumi ne prave s pojedincima koji su iz SRS-a prešli u SNS, sa svima ostalima može. Kao da ti ostali ne pripadaju stranci na čijem čelu je Aleksandar Vučić. Ako je za utehu, taj Šešeljev trik nije prošao ni kod svih radikala. Mnogi koji su se nadali da će se Šešelj beskompromisno obrušiti na Vučića, titelsku koaliciju doživeli su kao šamar. Boli ih, ali bar su se rešili zabluda, shvatili su da ih Šešelj ovim eksperimentom možda priprema na neku buduću saradnju s naprednjacima na višim nivoima vlasti.
- Vojislav Šešelj je pokrenuo peticiju za smenu Tomislava Nikolića s mesta predsednika Srbije.
Bravo! Prvi konkretan potez. Doduše, nema smisla, neće imati ni efekta, ali bar nije bilo teško da ga se realizuje. Dovoljno je otići na sajt peticije24.rs, popuniti formular i – gotovo. Šešeljeva peticija imaće isti značaj i rezultat kao i ostale s tog sajta („Uklonimo HAARP sa srpske zemlje“, „Zahtev navijača Partizana za jednogodišnji ugovor s Rivaldom“, „Za ukidanje obavezne vakcinacije“…). Ipak, ideja je ok. I ja ću da pokrenem peticiju s radnim nazivom „Zahtev da mi Pera Četnik vrati pare koje duguje već godinu dana“. E, kad prepošteni velikosrbin Pera ispuni svoje obaveze, tada će i Toma Nikolić da prihvati uslove iz Šešeljeve peticije.
Uglavnom, Šešeljev povratak nije izazvao nikakve promene na političkoj sceni Srbije. Bez medija, finansijera, sposobnih saradnika i praktično upotrebljivih ideja, Šešelj je prihvatio ulogu najsjajnijeg eksponata u ličnom zemunskom muzeju političkog beznađa. Živahan kao voštana figura, sedi u kabinetu i pozira pored stranačkih, multimedijalnih i ostalih turista. Obožavaoci se slikaju s njim, okače fotku na Fejsbuk, napišu WOW i odu svojim poslom.
Ne čudi me takav rezultat vojvodinog drugog dolaska među Srblje. Međutim, iznenadilo me odsustvo spremnosti na akciju. Očekivao sam da će se ozbiljnije angažovati, da će svakodnevno preduzimati gerilske napade na Vučićev režim. To je izostalo. Ne znam zašto.
Možda su u pravu radikali koji objašnjavaju da urušena stranačka infrastruktura ne može da se oporavi preko noći, da su potencijalni sponzori zastrašeni a mediji zatvoreni. Da, ali taj naivni alibi nije novost, takvo stanje je bilo i dok je Šešelj čamio u Hagu. Takođe, svi nabrojani razlozi ne sprečavaju vođu SRS-a da građanima ponudi bilo kakvu ideju koja bi mogla da ih motiviše na opozicione aktivnosti. Umesto toga, Šešelj se drži starih turbo-nacionalističkih matrica o zlu koje dolazi iz Vatikana, srpskom poreklu Hrvata, evro-azijskoj uniji i sličnim davno prevaziđenim teorijama krvi i tla.
Možda su u pravu i oni koji tvrde da Šešelj ne pruža nikakav otpor režimu jer je procenio da je preslab za Vučića. U toj grupi skeptika postoji i frakcija koja zastupa stav da se Šešelj plaši Vučića, koji preko svojih medija bez problema može da ga kompromituje, malo zbog porodičnih odnosa, a onda i zbog korupcionaških afera.
Ne znam. Pravi razlozi Šešeljevog nečinjenja verovatno će se otkriti jednog dana. Za radikale, kao i za sve ostale građane Srbije, sada je najvažnije da shvate kako je došlo vreme da se odreknu svih idola i samozvanih spasitelja. Ko želi slobodu i bolju budućnost, moraće sam da se potrudi i preduzme nešto. Upravo u toj činjenici nalazi se najveća korist koju je Srbiji doneo Šešelj. Sad se vidi da od njega koristi nema. Njemu je mesto u muzeju, vreme je za nove snage.
predragpopovic 
Za Šešelja bi zaista bilo bolje da se posvetio svom lečenju, umesto politici. U prvom slučaju možda i pomogne sebe, dok u drugom može samo odmoći i i sebi i nama – građanima Srbije. Za mnoge građane Srbije njegov povratak je bio melem na ranu, iako su u podsvesti dobro znali da se naprednjački kartel neće previše uzdrmati. Ipak, posle dve i po godine medijskog terora predsednika naprednjaka, prvog potpredsednika vlade i premijera (da li sam zaboravio još neku titulu?), bilo je milozvučno čuti da neko tako drsko i otvoreno baca Vučiću rukavicu u lice. Ali, taj šuo program je kratko trajao. Doktori za spin su več spremili novi koktel za isprianje mozogva dokonih gledalaca režimskih televizija, tako da je zemunski vojvoda relativno brzo pao u zaborav. Da nije pomahnitalih i za funkcije uplašenih hrvatskih domoljuba, ne bi ni znali šta Šešelj radi. Realno, vojvodi je sasvim jasno da je SRS, iako je po mnogim sada preko cenzusa, daleko od svoje stare slave. Čak ni teoretski ne postoji šansa da SRS opet uđe u srpski parlament sa 60 ili 80 poslanika, a kamoli da tako olako osvajaju opštine po Srbiji. Od 2003. godine stanje na terenu se drastično promenilo. Ideja Velike Srbijie, koja je poražena još 1918. godine stvaranjem Kraljevine SHS, sada je tako passé čak i samom Šešlju, kome je to još uvek teško da javno prizna. Jer kad’ bi to učinio i ono malo radikala se raspršilo kud koji, pa bi SRS doživeo ono što je dotični sa nasladom govorio za Studio B i njegovu uređivačku politiku na koncu devedesetih: „Cela stanica, Vuk i Danica“. Sada bi to moglo da zvuči ovako: „Cela stranka, Šešelj i Jadranka“. Dakle, šta ostaje Voji osim da tvituje i pregleda klipove sa svog suđenja na Youtube? Ma koliko neverovatno zvučalo, ostaje mu savez sa Vučićem i naprednjacima, ili politička penzija.
Šešelj je dovoljno pametan i politički iskusan da zna odmeriti svoju i protivničku snagu. Isto tako veoma dobro zna da od ideje Velike Srbije nema ništa, jer ako nije uspeo da je ostvari u ratnim devedesetim, teško da sada nešto može da uradi. Šešelj može da zabavlja građane Srbije svojim retoričkim bravurama na račun Vučića i Nikolića, ali teško da može uraditi nešto više od toga. Snaga radikala, čak i ako su sada preko cenzusa, ni približno nije dovoljna da se sruši ova vlast. Šešelj nije (valjda) lud da veruje kako će uz pomoć „Naših“ i „Obraza“ da demontira vlast. Ne treba zavoraviti da nije automatski svaki kritičar SNS istovremeno glasač SRS. Postoji znatan deo građana Srbije kojima su naprednjaci i radikali pojednako odvratni, kao i sećanje na njihove predstave iz devedesetih. Savez Šešelja i Vučića nije nemoguć, mada je sada rano za tako nešto. Obojica od toga mogu imati političke štete, s tom razlikom što bi Vučić imao daleko više problema kada bi inicirao takav savez. Izgubio bi uvažavanje u regionu i podršku Zapada. Bez podrške Zapada Vučić teško da bi mogao duže ostati na vlasti. Međutim, i od Voje se svašta može očekivati, jer ne treba zaboraviti da je upravo Šešelje devedesetih ulazio u saveze sa onima koje je najviše pljuvao. Čak je i svoj odnos prema EU donekle promneio. Ranije je njegov stav bio da se EU apsolutno nema saradnje, ni po kou cenu. Ovoga puta lider zemunskih četnika otvoreno kaže kako Srbiji nije mesto u EU, ali da sa njima treba sarađivati jer je to u našem interesu. Neko bi rekao da je to samo pragmatizam i ništa više, ali još ćemo videti šta vojvoda zasta misli da uradi.
Izgleda da si od Seseljevog povratka imao neka neobicno nerealna ocekivanja, koja tesko da bi zadovoljili i Marvelovi junaci a ne covek od krvi i mesa fakticki juce pusten sa dvanaestogodisnje robije u uznapredovaloj fazi karcinoma. Valjda zato sto sam u tim ocekivanjima bio znatno umereniji, politicki saldo njegovog povratka uopste mi ne izgleda tako beznacajan kao tebi. Stavise.
Najpre o znacaju njegovog povratka u moralnom smislu – U najmanju je ruku osvezavajuce videti nekog u srpskom javnom i politickom zivotu ko se bori za nesto u sta ocigledno istinski veruje, a da na svakom koraku ne kuka i ne jadikuje zbog teskoca kojima je izlozen. A teskoce su objektivno ogromne. Zamisli – zastupati ideologiju Velike Srbije u jednom politickom sistemu koji su jasno komponovali stranci a cija je osnovna ideja Srbi manji od makovog zrna – pa ti se tu ne sukobljavas samo sa vlascu vec fakticki sa celim jednim globalisticki projektovanim drustvenim sistemom. U tom smislu pokazao je i da mu razlozi licne osvetoljubivosti nisu bitniji od politicke ideologije. U prevodu – nije Vucicevo rusenje cilj sam po sebi vec suzbijanje uticaja onoga ko je Vucica na vladajuce mesto postavio. Osvetoljubivost mu nije zaslepela pamet pa da izgubi iz vida da su i Nikolic i Vucic bez spoljasnje podrske politicki beznacajne licnosti, u svakom slucaju licnosti zbog kojih nema smisla pocinjati gradjanski rat. Covek je zaista neverovatno efikasno koristio minimalna miroljubiva i demokratska sredstva, narocito u pogledu medija, koja su mu stajala na raspolaganju. Kazes kao vostana figura sedi u kabinetu – pa nisi valjda ocekivao da ce covek u njegovom stanju krenuti sada da igra kazacok po Srbiji. Podsmevas se njegovom tviter nalogu kao da mu je pruzena prilika da svako vece gostuje na RTS-u.
U politickom smislu, demonstrirao je krajnje plasticno koliko su regionalni odnosi jedna potpuno folirantska i tabloidna tvorevina, narocito odnosi sa Hrvatima, i koliko idu na hrvatsku korist i na srpsku stetu, prakticno sa samo par svojih izjava. U tom smislu, naterao je i samu vlast da se prene iz dogmatskog dremeza o EU, i da makar odglumi zauzimanje drzavnickog stava. Ovu poziciju vlasti nastavio je dodatno da iskusava i pritiska najavom da se nece dobrovoljno vracati u Hag, i da ce sa uzivanjem cekati da ga njegovi nekadasnji bliski saradnici uhapse.
Napao je Vuciceve instrumente za prljavu politiku Dacica i Vulina. Njima ovaj kao sto je vecini valjda vec jasno sebi obezbedjuje poziciju za uzvisene i velikodusne poze u kojima dusebriznicki moze cak i svojim neprijateljima da „pozeli dobro zdravlje“. Ovi Vucicevi pikovi za rvanje u blatu izgledaju mi dobrano ranjeni i gotovo van stroja. Jos malo pa Vucic nece imati izbora pa ce morati da preuzme njihove funkcije a kao sto svi znamo nije bas najjacih zivaca.
Doprineo je daljem narusavanju licnih relacija izmedju Nikolica i Vucica, koji su objektivno izrazito ranjiva tacka rezima. Ne znam odakle ti utisak da stedi Vucica. Za vrlo kratko vreme proglasio ga je najvecim medijskim manipulantom u Evropi, cija se sva politicka vestina iscrpljuje u manipilaciji i kontroli medijima, te da njegova vladavina za Srbiju nece znaciti nista osim izgubljenog vremena. Tu je i sijaset veoma pikantnih detalja i sa aspekta krivicnog zakona moguce ne sasvim irelevantnih detalja o Vucicevim posetama u Hagu i o sadrzajima njihove komunikacije. Sto se tice Tome, evo ga vec kuka kako ga stranka koju je stvorio uopste ne stiti od brutalnih napada, ali kao sto je poznato on moze mnogo da trpi.
U stvari, kad sve ovo ovako na gomili sagledam narocito zaredjano u jednom zbijenom i kratkom intervalu vremena i uporedim sa beskrajnim prethodnim periodom srpskog mrtvog mora, moram da ti priznam Predraze da mi tvoje potcenjivanje deluje fascinantno i zadivljujuce.
Alo, radikali, prekinite više da od Šešelja pravite neko božanstvo. Čovek je bolestan, i bolje bi mu bilo da se leči, nego da gubi vreme boreći se sa vetrenjačama. Sve to što je Šešelj „nama rekao“, i sve to što si ti ovde ponovio, mi znamo odavno. Znamo od onog momenta kada je osnovana SNS. Znamo da je Vučić manipulator i pohlepno željan vlasti, znamo da je Nikolić lažov, znamo da Srbijom već dve i po godine vlada medijski mrak, da živimo sve gore… To nisu nikakve novosti. Okanite se više te Velike Srbije, jer je to politička utopija od koje nema ništa za dugo vremena. Da nećemo opet da ratujemo sa NATO paktom, jer ako bi Šešelj hteo metar hrvatske države da odvoji, to bi značilo rat sa EU i NATO? Nemoj te zaboraviti da današnja Srbija nije SFRJ, da nema više ni vojne ni ekonomske snage da vodi bilo koji rat u regionu, a kamoli sa NATO savezom.
Doprineo je daljem narusavanju licnih relacija izmedju Nikolica i Vucica – Da si ti meni živ i zdrav, te relacije su narušene još od onog momenta kada je Nikolić postao predsednik. Još to veče Vučića je spopala histerija, nastup patološkog besa, za šta postoje i svedoci. Svi njegovi politički planovi su tada ozbiljno poremećeni, i samo pukim slučajem, bolje reći Dačićevom izdajom saveza sa DS, on je uspeo da formira naprednjačku vlast. Prvobitni plan je bio savez DS i SNS, odnosno stavaranje jake koalicije, koja bi nakon toga mogla da vlada Srbijom čvrše od Miloševića. Očekivalo se da Nikolić izgubi izbore, Tadić pobedi, a nakon toga Vučić krivicu za poraz svali na lidera stranke, Kako mu to nije prvina, lako bi izveo puč u stranci, preuzeo vlast, i paktirao sa demokratama. To je bio plan Tadića, pok. Rakića i Vučića.
I šta sad? Zato što je Šešelj protiv Vučića, svi mi treba da zaboravimo šta je radio devedsetih i posle? Treba da zaboravimo otimačinu stana Barbalića, premlaćivanje Barovića, pretnje smrću Đinđiću, ismevanje mrtvog Ćuruvije, progone manjina… Po toj logici može i Paja patak sutra da dođe kao borac protiv Vučićevog režima, pa ‘ajde i njega da slavimo kao heroja i patriotu. Ako nas kao narod, između ostalog, nešto žestoko uništava, onda je to – pileće pamćenje.
Napao je Vuciceve instrumente za prljavu politiku Dacica i Vulina – Ajde? Pa njih napada svako razuman u ovoj državi. O čemu Predrag piše tekstove godinama? O sunčevim pegama, ili Vučićevoj diktaturi? Narode, pamet u glavu, Šešelj nije nikaka lider Srba, nije novi Karađorđe, on je relikt poršlosti, čija stranka već sada paktira sa naprednjacima na lokalu. O čemu više da pričamo?
Znas kako, gledam poduze politicku scenu Srbije i vas koje „znate to odavno“ nikako ne uspevam da nadjem. Ne znam, mozda ste se lukavo primirili i samo se takticki pravite mrtvi a ja to ne shvatam, ili jednostavno ne razumem revolucionarni znacaj ostavljanja komentara ispod tekstova na blogovima za politicki zivot Srbije. U svakom slucaju, ideologija Velike Srbije bila ona za tebe utopija ili ne, nije Seseljeva tvorevina, ali Seselj jeste danas njena najubedljivija personifikacija. Da li sa njim delis to politicko ubedjenje ili ne nije toliko bitno ali jeste bitno da mu priznas pravo da to ubedjenje ispoveda, pre svega kao elementarnu i autenticnu slobodu misljenja i savesti. Narocito je bitno to danas kada imas citav politicki i kolonizujuci sistem ustrojen tako da se ovakav nacin misljenja kriminalizuje i anatemise. Utoliko je to pravo ispovedanja za mene, nezavisno od politicke ili vojne ostvarivosti koja vidim da tebe najvise brine, jedina autenticna jedinica demokraticnosti, nezavisnosti i slobode srpskog politickog zivota. Slozices se valjda – da li cu da ratujem sa Hrvatima ili ako mi je cef sa samim NATO o tome zelim ja da odlucujem na izborima a ne da za mene odlucuju najgore vucibatine i hohstapleri sve toboz tutorisuci me i cuvajuci od mene samog.
Sto se tice ove tvoje teorije zavere o planiranoj a brutalno osujecenoj koaliciji DS-SNS cini se da joj je potrebno malo dorade. A bogami i svedoci na koje se pozivas bi trebalo da prodju neke preglede. Inace lako prema tvojoj teoriji ispada da se Vucic naljutio na Nikolica ni manje ni vise nego zato sto mu je ovaj svojom pobedom pokvario koaliciju sa Tadicem, sto je valjda u politici najveci od svih ciljeva, i umesto toga ga osudio na polozaj prakticno neogranicene i neprikosnovene vlasti. (a izgleda da ga je s pravom ozlojedilo i sto se Nikolic ovom pobedom sveo na ulogu supruga Dragice Nikolic. To je zaista bilo neoprostivo.)
Sto se Seseljovih „nestasluka“ devedesetih tice, ne znam sta bi sa njima osim, da se na njih eventualno jednom pozoves u vidu prigovora ako srpka crkva jednog dana Seselja bude odlucila da kanonizuje. Pa da kazes, evo zbog ovoga sto je radio ne moze. Sto se politicke logike tice ona je u svojoj sustini makijavelisticka i sredstva opravdava ciljevima. Naravno ciljevima opstim i drzavnim, a ne licnim, materijalnim. Seselj je pokazao da tim ciljevima u krajnjoj liniji ume i spreman je da sluzi. Neka dodje Paja Patak neka pokaze isto, i sa aspekta politickog morala priznacu mu isto.
Sto se paktiranja na lokalu tice. To tvoje toboznje cistunstvo krajnje je neubedljivo. U materijalno i moralno devastiranoj Srbiji Seselj je morao da cini neke ustupke svom clanstvu. Mislis da je lako odrzavati nacelnu i ideolosku stranku u jednom drustvu u kome stranacki zivot danas sluzi fakticki samo da se zbrine vlastita zadnjca. Paktiranje na lokalu, gde se ne vodi velika politika vec resavaju komunalni problemi, svakako je najbezbolniji kompromis.
I da na kraju, vise da pricamo mozemo uvek o lepoj knjizevnosti……
Već smo se raspravljali oko Šešelja, pa ‘ajde da nastavimo…
Sto se tice ove tvoje teorije zavere o planiranoj a brutalno osujecenoj koaliciji DS-SNS cini se da joj je potrebno malo dorade. A bogami i svedoci na koje se pozivas bi trebalo da prodju neke preglede – U tom slučaju, na taj isti pregled uputi i Predraga Popovića, Milovana Brkića (urednika „Tabloida“) i sve one koji znaju za taj pakt, odnosno događaj. SNS nije stvoren u Magistratu, niti ga je Toma smislio dok je okopavao voćnjak u Bajčetini, taj plan je nastao u Krunskoj, u glavama onih koji su hteli pošto-poto da unište SRS, kao ozbiljnu političku pretnju režimu. Zaboravljajući da je najbolji lek protiv radikala – vreme! Vreme demantuje njihova buncanja, opovrgava njihove teorije i briše njihove fantomske granice. Da, Vučić se „naljutio“ na Nikolića, ali ne malo, nego mnogo. Vučić je oportunista, za njega u politici nema granica. Taj plan je postojao, samo što ga je Nikolićeva pobeda osujetila, bolje reći na kraju su izigrani ostali demokrati, koji su imali kretene na čelu stranke. Ali, u trenutku kada je Nikolić postao predsednik Srbije, Vučić nije mogao znati unapred kako će postupiti Dačić. Da je znao, verovatno bi mnaje burno reagovao. Da, ma koliko to zvučalo apsurdno, Vučiću nije bilo u interesu da njegov ortak Toma postane predsednik.
Uostalom, to nije bio prvi put da je Vučić imao tajne pregovore sa žutima. Još 2011. godine postojao je plan o vanredim izborima, na kojima bi Vučiću bilo dato (toliko željeno) mesto gradonačelnika Beograda, u zamenu za podršku vladi pod vođstvom DS, na čijem čelu bi bio Dragan Đilas.
magazin „Nedeljnik“ (novembar 2014.)
Највеће тајне Микија Ракића
…За Микија Ракића говори се и да је био најзаслужнији за цепање Српске радикалне странке. То се уосталом и помиње у депешама Викиликса. Људи њему блиски данас кажу да су они то подржали, али да је до пуцања дошло када је Шешељ тражио од Николића да подржи Коштуницу за премијера. Тада је почело пријатељство Ракића и Вучића, на којем су обојица увек инсистирали. Ракић је једноставно преузео комуникацију с Вучићем, а Тадић с Николићем. Након тога долази и до те фамозне идеје коју вам данас нико неће потврдити, а која каже да је практично направљен договор да се Вучку после ванредних избора 2011. да Београд, а да Ђилас иде на премијерско место. То је идеја коју су изнели напредњаци, и о којој се размишљало све до митинга СНС 2011. године, када је Тадић одустао, као уосталом и од превремених избора. Мики је остао у мањини, као и када је пред доношење одлуке о председничким лзборима изнео свој став да је против. Већина у кабинету и готово сви у странци тада су били за. Али, углавном је тако било када се не послуша Мики Ракић. Следио би пораз.
(Пише Вељко Лалић)
magazin „Tabloid“ (broj 325)
Dosta je bilo DOS-ovaca
… U želji da se promoviše kao veoma uticajan čovek u državi, Tadić je izašao na izbore, uveren da će sa naprednjacima napraviti novu koaliciju, koja će biti dosta jeftinija, jer su i socijalisti, u međuvremenu, postali zahtevni, naročito njihovi koalicioni partneri iz penzionerske partije. Pod snažnim pritiskom iz inostranstva i velikim novčanim donacijama, Tomislav Nikolić je u maju 2012. godine bio prisiljen da prizna da je pobedio Borisa Tadića. Tri sata uoči zatvaranja glasačkih kutija, iz sedišta Evropske unije u Briselu stigle su mu čestitke na pobedi! Bila je o jasna poruka Tadiću, da mora da ode. Zatečen porazom, Tadić je gajio nadu da Aleksandar Vučić neće ući u koaliciju sa socijalistima. Isto veče, kada je Nikolić proglasio pobedu, a Tadić mu čestitao, Aleksandar Vučić, iznenađen izbornim rezultatima, kojim su dobili predsednika republike i osvojili najviše poslaničkih mesta, napušta prostorije stranke, besan i histeričan. Nije bio takav dogovor sa Tadićem…
(Nikola Vlahović)
Sto se Seseljovih „nestasluka“ devedesetih tice – Mislim da smo o tim nestašlucima već govorili, u nekoj od ranijih tema. Ali, da skratim, ono što je Šešelj radio devedesetih teško se može nazvati – nestašlukom. Ako ti imaš makijavelistički pristup životu i politici, ja nemam. Ako si zaborivaio šta je Šešelj sve radio i govorio, imao sijaset Popovićevih tekstova na tu temu.
Sto se paktiranja na lokalu tice. To tvoje toboznje cistunstvo krajnje je neubedljivo. U materijalno i moralno devastiranoj Srbiji Seselj je morao da cini neke ustupke svom clanstvu. Mislis da je lako odrzavati nacelnu i ideolosku stranku u jednom drustvu u kome stranacki zivot danas sluzi fakticki samo da se zbrine vlastita zadnjca. Paktiranje na lokalu, gde se ne vodi velika politika vec resavaju komunalni problemi, svakako je najbezbolniji kompromis. – Tako to počinje, na lokalu… Zar se Šešelj nije kleo u osvetu izdajnicima, uništenju dva tumora – Tome i Ace, a sada, gle, koalicija na lokalu. Na kraju će se oni u isto kolo uhvatiti, a vi radikali će te ispušiti muštiklu kao nikada do sada. I bilo gde da su naprednjaci prekomponovali vlasti na lokalu, to nije učinjeno da bi narodu bilo bolje, već da bi imali svu vlast u svojim rukama. Komunalne probleme nisu rešavali, niti ih to zanima, osim što su pravili makete od kartona sa Vođinim likom kao dokaz slepe vernosti diktatoru.
Miloše, hvala na iscrpnim komentarima. Smatram bi i Šešelj trebalo da Vam se zahvali, siguran sam da ste najpismeniji njegov apostol.
Nažalost, ne mogu da ulazim u polemiku s Vašim stavovima. Nisam radikal, tako da mi ne smeta drugačije mišljenje. Neka ostane ovako – ja tvrdim da Šešelj nije uradio ništa značajno po povratku iz Haga, Vi ste, s druge strane, zadovoljni rezultatima njegovog angažmana. To je ok.
Reblogged this on P R E V R A T and commented:
Za radikale, kao i za sve ostale građane Srbije, sada je najvažnije da shvate kako je došlo vreme da se odreknu svih idola i samozvanih spasitelja. Ko želi slobodu i bolju budućnost, moraće sam da se potrudi i preduzme nešto. Upravo u toj činjenici nalazi se najveća korist koju je Srbiji doneo Šešelj. Sad se vidi da od njega koristi nema. Njemu je mesto u muzeju, vreme je za nove snage.
Амин.
Loša vam je logika.
Izgleda ne primjećujete kako se Nikolić posipa pepelom.Zar i ponašanje medija ne pokazuje strah vlasti?Pa pročitajte samo Ratka Dmitrovića u Pečatu.Prvo im je trebalo četrnaest dana da primjete da je stigao u Srbiju.A kad su se konačno osmjelili Vučela je nahajcao ono pseto Dmitrovića da omalovažava čovjeka.Otprilike ovako kako vi radite.
Vojislav je penicilin za sve udvorice i lakmus papir koji jasno pokazuje iz odnosa prema njemu ko je danas čovjek,a ko gnjida.
Vidim nakotilo se gnjida,ali kao da ja to nisam znao.
Beatoviću, Vaš komentar najbolje potvrđuje ispravnost moje logike.
Sve što Šešelj može da ponudi svodi se upravo na uvrede, laži, primitivizam i isključivost. Ko god misli drugačije od Vas i Šešelja, taj je pseto, udvorica, gnjida… Pa, ovim i ostalim tekstovima u kojima sam iznosio stavove o Šešelju pokušavao sam da istaknem kako je vreme takvih diskvalifikacija prošlo.
Dakle, ostajem pri stavu – Šešelj ne nudi ništa novo, on je deo najmračnije prošlosti koja traje.
Vojislav je penicilin za sve udvorice i lakmus papir koji jasno pokazuje iz odnosa prema njemu ko je danas čovjek,a ko gnjida. – Vojislav je prvo bio komunista, onda (po)četnik, na kraju Miloševićeva dvorska luda.
Na kraju čovjek koji je ličnom žrtvom uništio namjeru zapada da preko Haga napiše novu istoriju dešavanja u Jugoslaviji posljednjih 23.godine.
Pitaće vas unuci gdje ste bili 5.oktobra 2000.g
Zaista nemam običaj da vređam ljude, ali ti Beatoviću nisi sasvim normalan. Koga je on sprečio? Nikoga. Plaši se Zapad bolesnog Šešelja, Miloševićeve dvorske lude. Njega se ni ovde više niko ne plaši. Neka me pitaju unicu, sa ponosom ću im reći da sam bio uz svoj narod, i da sam rušio diktatora. A gde si ti bio?
Darko,da se mi ne lažemo.Zar ti zaista i danas smatraš da je Slobo bio diktator?
Poslije Libije i Gadafija,poslije Iraka i Sadama,poslije Sirije i Asada,poslije Ukrajine?
Pa ko tu nije normalan?
Ili misliš da su Otpor , Srđa Popović i Canvas humanitarne organizacije?
Daj čovječe,uozbilji se!
„Darko,da se mi ne lažemo.Zar ti zaista i danas smatraš da je Slobo bio diktator?“ – Dada Vujasinović Slavko Ćuruvija, Ivan Stambolić, zatvranje novinskih redakcija, progon novinara, progon opozicije, hapšenje i premlaćivanje srednjoškoloca i studenata u ime odbrane nacionalnih interesa itd. Da li to je to dovoljno? SlobO nije bio najgori, niti je kriv za sva zla koja su snašla sprski narod, ali je svojom vladavinom, možda i svojom pasivnošću, dopustio da nas snađe velika nesreća.
Ali, porediti Miloševića i Šešelja je besmisleno. Slobodan je ipak bio političar od formata, ma šta da je radio, dok je Šešelj bio njegovo strašilo, običan bukač.
Duplo golo ili saldo nula… bilo kako bilo svi se uplasili… najvise vlast u Srbiji ali cuti… vlast u HR i galame a neznaju zasta (hoce da se vlasti u Srbiji ograde od Seselja ali od cega sta je to rekao protiv HR…?) … BiH isto ali cute… evo sada Seki baca kosku oko Kosova…!
Vojislav Šešelj je simbol koji je ustanju da skine poklopac sa pretis lonca u kojem nas kuvaju.Odnosno da oslobodi svu onu potisnutu energiju koju članci kao što je vaš pokušavaju da preusmjere i rasplinu.
Nije stvar neslaganja već načina kako to neslaganje ispoljavate.Ali da ponovim,lakmus papir.
U pravu ste, svim silama pokušavam da preusmerim energiju koju ljudi troše na ponavljanje mantre „Čekamo Šešelja – heroja koji će rešiti sve naše probleme“. Umesto na priče o Vatikanu, Karlobagu i ostalim segmentima radikalske tradicije, verujem da bi mnogo veća korist bila od neke konkretne akcije.
Ako Vama odgovara ovakvo stanje, onda ništa. Šešelj će nastaviti da šeta od jedne do druge lokalne televizije, Vi ćete, kao i drugi radikali, na you-tube da to gledate, aplaudirate i smejete se njegovim morbidnim štosevima. Da, Šešeljevi nastupi su zabavni, ali ni za milimetar nisu pomerili granice slobode, ne nude nikakvu ideju.
I u svakom sledećem lakmus-papiru nastaviću da rasplinjavam te zablude i ističem potrebu za ozbiljnim otporom diktatoru Vučiću.
Nema Peđa njima pomoći. To su bolesni ultranacionalisti, koji nemaju veze sa realnošću. Eto, posle svig borbi smo opet dočekali da nas terorišu radiklai i bivši radikali.
Davljenik se havata za slamku. Poptuno je jasno da narod sada traži mitskog junaka koji će udariti na pomahnitalog Vučića. Na žalost, u Srbiji danas ne postoji takav. Svi su komrpomitovani, illi su slabi da nešto urade. Vučić je ostavio Slobin san, nešto što ni on nije mogao, dezintegraciju srpske opozicije, i ne postojanje bilo kakvog jačeg otpora. Sve se svelo na narodno nezadovljstvo, koje nema kuda da se kanališe. Mediji zatvoreni, stranke pasivne, lideri ili uplašeni ili se nadaju paktu sa vođom, medijski spin se oburšava na svakoga ko digne glavu. Razumem da želite nekoga ko može da zabode kolac u Vučićevo srce, ali Šešelj to nije, Jednostavno, Vučić je suviše jak, ima podršku iz sveta, dok je SRS vanparlamentarna stranka, mahom sastavljena od ljudi koje je pregazilo vreme. Zamislite da danas krenete sa kuburama na tenkove. Tako nekako zvuči Šešeljeva retorika o Vučiću, dodatno potkrepljenja snovima o Velikoj Srbiji, i ponavljanjem davnašnjih optužbi i uvreda za političke neistomišljenike. Čak i oni koji mrze Vučića bi pre izabrali ideju evropske Srbije, od ideje etnički čiste i totalitarne na čelu sa zemunskim četnicima. Vučić ima kečeve u rukavu, ideju o naprednoj i evropskoj Srbiji, i ma kolko da svako trezven zna da je to mantra i laž zarad vlasti, svakome me milije da sluša o tome, nego Šešljeve bljuvotine. Ona ko želi da pobedi Vučića mora imati njegove ideje, njegovu volju i njegovu upornost. A takvog za sada nema. Vučiću je jedini neprijatelj narod, ali njemu je izgleda još uvek dobro.
Поштовани Дарко,
Мислим да су Ваше квалификације „ултранационалисти, радикали, дворска/е луда/е, крв и тло, етнички чисте и тоталитарне,…“, које од текста до текста упорно понављате, управо оно што су наши непријатељи и желели свих ових година – да се међу нама прихвати и развије клица да смо најгори, и да смо ми за криви за све.
Овде Вас нико није назвао неким погрдним изразом, Ви, баш као и Жељко Митић, сте рекли да Вас ми, „ултранационалисти, радикали (чуди ме да нас нисте назвали: ултрадесничари, силе мрака и прошлости, клерофашисти, нацисти,… баш оним именима којима све нас називају Ваши петооктобарски сурадници, попут жарета кораћа, свилана, батића, протића, чанка, веселинова, алијиних наследника у тзв.санџаку, аутсајдера, кандићке, бисерко, вучо ковачевић, борке баровић павићевић, соње политичка изузетност, милићке, пере луковића, пешчаничанки, жена у црном, б92, продемократског жељка митровића и бастиона постпетооктобарске србијанске културе – пинка, курира, преса, бљица, прве неспрске тв, ,…и осталих великих и часних, Вама идеолошки блиских партнера), “ квалификујемо као издајнике. Што то овде нико није урадио. Можда у Вашој подсвести нечег има, па онда нападом на идеју Велике Србије, права Срба у региону, покушаја наше заједничке борбе против црвеног, жутог или напрдњачког, а у ствари једног те истог режима, очајничке борбе да ми као народ живимо достојно као и сви народи у региону са правом да и ми имамо какву-такву, нормалну и уређену државу, трудите се да обесмислите било какав вид отпора и борбе.
Напрдњаке су направили Ваши, делимично тачно сте то и написали. Дакле жута компанија, у сарадњи са милом, цанетом, бебом и осталим члановима пословног малосрбијанског бизнис клуба. Дакле, они у које сте Ви веровали,…Наравно, не треба заборавити ни вилија монтија, који је слао лову из Будимпеште, па Вам тада није сметало да сурађујете са онима који су нас уништавали читаву једну деценију, јер ето „зарад вишег циља, и рушења диктаторског режима“, и пакт с ђаволом има оправдање. Црвени јесу били лоши, али жуто-напрдњачка братија лагано закуцава ексер у наш сандук. Или ћемо се пробудити, или крај. Нема више,…
Понављам, нисам никада био члан ниједне странке, то подразумева ни СРСа. И њима се многоштошта може замерити, нарочито у погледу кадрова. Ова прича није само питање СРСа и Шешеља, и сматрам да све треба да нас је срамота ако ми у овом привиду слободе нисмо успели да урадимо ни делић онога што је Шешељ успео у хагу. Сама његова појава пре месец дана је итекако узбуркала ову окупациону жабокречину. Довољно је само погледати плачног и несрећног јулина, пардон вулина, главног режимског спикера, и све ће Вам бити јасно.Овако, критика Шешеља је само изговор за било какав вид отпора, данас или сутра, јер ето „еманциповани, обријани и окупани еуропеизирани“ ликови из круга двојке не могу са „ултранационалистима, клерофашистима, регроградним снагама,..“. Па Вас нико ни не зове, па борите се за Вашу еуропеизирану Србију, у границама круга двојке, или можда у најбољем случају од Бубањ потока до Змаја. Као што постоји оптужба за наш државни, војни и политички врх да су „учествовали у заједничком злочиначком подухвату стварања Велике Србије“, а зашто није легитимно рећи да неко врло активно учествује у удруженом злочиначком подухвату стварања тзв.мале, малецне, готово невидљиве Србије. Или тачније речено, да Србије нема.
Живи Ви нама били, не називајте нас неким пежоративним именима, као што то нико не чини ни Вама. И борите се против овог режима „еуропеизираним свиленим рукавицама“, али немојте нама пребацивати да смо исти као ликови из булајићевих филмова.
Срдачан поздрав.
Душан Ковачевић (потписан именом и презименом, не кријем се иза неког лажног учесника, са другим именом)
Ne, ne mogu da verujem da sam ovo procitala: „бастиона постпетооктобарске србијанске културе – пинка“.
Pobogu, sta to pisete prijatelju, pa „Pink“ je stvoren u vreme Milosevisa, a njegov vlasnik je osvedoceni julovac. I ja se pitam bas kao i Vi, kako i zasto je „Pink“ prezvieo demokratske promene, ali jedno znam – mi koji smo se borili da vi odete sa vlasti, nismo to cinili da bi sacuvali „Pink“, niti zato sto smo preko njega vaspitavani. Ta medijska kuca je cedo devedesetih, remek-delo Milosevicevog sistema za ispiranje mozga.
Odlučan otpor diktatoru Vučiću,sve dok ne dođe penicilin.A onda pokazujemo svoju pravu namjenu.Jasno demonstriramo da smo običan opskurni kvazipatriotski blog,portal,nedeljnik čija je namjena upravo da maliciozno poput microsoftovog softtvera izvršimo napad na istinskog borca za slobodu.Jer nas ljudi zbog naših napada na Vučića smatraju nekakvom alternativom.
Ili što bi Igor Strelkov rekao,kad je neprijatelj pred vratima ne napadam Putina.
Na kojim si ti drogama? Još samo da ponoviš Deretićevu mantru o Srbima kao narodu najstarijem, i komplet ludnica. Vidim, vama radikalima nema pomoći. Vi ćete ostati večiti zarobljenici devedesetih. Doduše, ni ova vaša naprednjačka braća nisu ništa bolji od vas, ali makar više ne vitlaju kamama i prebrojavau krvna zrnca, da li ima neko da nije srpsko u našim venama. Šešelj je jedan od arhitekata naše propasti devedesetih, čovek koji je zagovarao rat, mržnju i nasilje na svakom koraku. Koji je proterivao manjine iz Srbe, svrstavajući nas u isti koš sa ustašama koje su to radile Srbije od jadranske do savske obale. Oteo je stan čitavoj porodici, opljačkao nameštaj, isti dao ljubavnici svog pulena, i to sve samo zato što su ljudi bili – Hrvati. Okomio se na dete od 6 godina, zvao ga ustašom po medijima, i govorio da za njega nema mesta u srpskim obdaništima. Da li je to normalno? I koliko toga još ima, mogu pisati redove i redove. Ne, on nije nikakav heroj. Vi ga sledite ako hoćete, ali nas koji se još uvek sećamo devedesetih, ostavite na miru. Da Peća je kvazipatriota, Ćurvija je bio kvazipatriota, Dada Vujasinović je bila kvazipatriota, ma sve nas pobijete, samo vi i naprednjaci da ostante, pa se onda preganjate do kraja života. Makar ćemo u miru počivati, daleko od budala.
Čovjek koji je pet mjeseci nakon Ćuruvijinog ubistva prešao u Nezavisne novine iz Banjaluke
nije ništa drugo nego agent na privremenoj slobodi u tada od Cia sponzorisanom listu.
Pitaće vas unuci šta ste tradili 5.oktobra 2000.
Ne ubijamo vas mi već vaši nalogodavci da biste postali još ogorčeniji,uplašeniji i manipulaciji podložniji.
Meni se čini da vam je Đinđića ubio Zveki.Vaši ljudi koji su rušili Slobu.5.oktobra.
Koja ono jedinica ljubi ruku monahu na ulici 5.oktobra?-JSO.
Koja je ono jedinica pokušala likvidirati Vuka na ibarskoj magistrali.-JSO.
Ko je napravio dogovor sa JSO.2000. za živa Miloševića?-pa vaš Zoran.Šta ste sijali sada žanjite.
A sada riječ dvije o Šešelju.
Dopk ste vi drhtali k’o prutovi na spomen Arkana -Vojislav Šešelj je bio jedini Srbin koji je smio javno da mu kaže ko je i šta je.Vi gnjide jedne lajete na poluživa čovjeka kojem niste ni do koljena.
Ali nema veze.,jer……Prošlo je dvan’est sati druže i čarolije su nestale
konji postaše miševi,a kočije bundeve…
Ti si Beatoviću mentalno bolestan čovek. Ozbiljno si zaražen virusom Šešeljevog tragikomičnog nacionalizam, i veruješ kako je taj ostareli klovn neki spas za Srbiju. Fukaro, znaš li zašto je Predrag morao da beži u Banja Luku? Od koga? Od ubica koje su služile onom režimu koga je tvoj Šešelj zdušno podržavao godnama. Ali, pre toga su overili Slavaka Ćuruviju, kukavički s leđa, ispalivši u bespomoćnog čoveka 17 metaka, od čega jedna u glavu. Jel to Srbija koju nam opet nudite? Srbija revolveraša, režimskih desperadosa, i kriminalaca na vlasti. Niste vi ništa bolji od naprednjaka, svi ste vi isto društvo. Zar misliš da bi Šešelj smeo da kaže Arkanu šta misli o njemu da nije imao zaštitu režima? Da li misliš? Imali su istog gazdu – Miloševića. Tačno, Đinđić ne pravio dogovor sa JSO da bi sprečio krvoproliće na ulicama toga dana, mada je i beretkama bilo jasno da je Sloba pukao. Ali su zato vrlo brzo našli novog gazdu, onog smutljivog legalistu, i ubrzo nakon toga su ubili Đinđića. A nešto pre tog ubistva vaš lider je pobegao iz Srbije, prethodno najavivši krvavo proleće. Znali su radikali veoma dobro šta se sprema. Ko je bio glavni gost u Šilerovoj? Šešelj. Ko je sa Zemuncima održavao veze? Šešelj. Ko je imao svog „laufera“ koji mu sve javlja? Šešelj. Ko je prozivao druge za druženje sa Zemuncima, a pri tom sam bio njihov glavni gost i prijatelj? Šešelj. Jedino se onaj glupi Toma odao rečima da je i Tito ćopao pred smrt, pa se zato već godinama pravda kako je to slučajno rekao. Nije nego, kao da smi mi ostali ludi.
Vidim da vi radikalčići samo pominjete ono što vama odogovara, dok vrlo vešto prelazite preko tema koje vam nisu po volji. Ne bavite se pitanjem otimce stana Barbalića, pitanjem proterivanja manjina iz Hrvatske, ko je i kako pretukao Barovića, i još mnogo toga. To se vas ne tiče, jer su to veoma neugodne teme. Na njih nemate odgovore, osim nekih jeftinih laži.
* pitanjem proterivanja manjina iz Srbije (ispravka)
* koje su to radile Srbima (ispravka).
Samo se budala može ovako smejati (01:25min.) maltretiranju drugog čoveka, i uz to se iživljavati na malom detu od 6 godina. Šešelj glumi antikomunistu, a bio je veći komunista od mnogih. Šešelj je težak psihopata, koji u razgovoru često nedostatak argumenata nadoknađuje provokacijama, na šta je Barović naseo. Pominje tuđeg mrtvog oca, progoni dete, i još se sprada sa svime. Budala koja nam je u amanet ostavio Vučića i Tomu. A taj koji je tukao Barovića, danas je jedan od Vučićevih pulena.
Za sva pitanja koja postavljate meni,a koja se odnose na vaše predrasude prema SRS i Vojislavu Šešelju,moj dobronamjeran savjet je da se dogovorite sa vašim uvaženim kolegama iz medija sa nacionalnom pokrivenošću pa dalijepo sva pitanja postavite Vojislavu Šešelju direktno u lice?
Poznajući Šešelja siguran sam da će vam izaći u susret i odgovoriti sa zadovoljstvom na svako postavljeno pitanje.
Pa ćemo se i ja i vi uvjeriti ko je u pravu i ko širi čiju propagandu.
Beatoviću, moramo da prekinemo polemiku.
Moji šefovi iz Lenglija su ljuti što sam dopustio da nas raskrinkaš i pobiješ. Zato moram da te zamolim da odeš na sajt SRS-a, obradovaće ti se Vjerica.
Vučićeve botove sam obavestio da im više neću odobravati komentare, a to od sada važi i za tebe.
Ma dragi Peđa ja bi njih pustio da pričaju do mile volje. Neka se blamiraju. Kakav vođa, takvo i člasnstvo. Neka žive u ubeđenju kako će ih Šešelj osloboditi Vučića, a ovamo SRS paktira na lokalu sa njima. Kao fol to je zbog lokalnih interesa, zbog naroda. Da neće na kraju reći kako Šešelj nije znao za taj dil, kao što nije znao i šta se sprema Đikuju. Šešelje je jedino što održava SRS mašinu u pogonu, on je njihov pokretač. Sutra da se deda Voja penzioniše i napusti politiku, SRS se raspada kao kula od karata. Oni su strana koja svoju politiku zasniva na kultu vođe (ličnosti), što su od njih preuzeli naprednjaci, i na promašenoj ideologiji tog vođe. Nema vođe – nema ni politike, a strana ode u zaborav. Niko od sadašnjih radikala nema ni ugleda ni snage da okupi SRS i povede dalje, svi oni postoje samo uz Šešelja. Kao što je stvorio Tomu i Vučića, tako je stvarao i njih. Niko tu nije političar od formata, niti ima harizmu koja bi plenila mase, to su sve pioni u rukama jednog čoveka, koji je bio strah i trpet i iz Haga, dajući odraslim, zrelim ljudima instrukcije šta da kažu putem sms poruka. Jedna partija, jedan vođa, jedan narod. Samo je problem što su svi oni velikom delu tog istog naroda dosadili.
Puno pozdrava.
Peđa,ovaj Darko k’o tvoj Dmitrović.
Na tvoju veliku žalost Beatoviću, gospodina Popovića ne poznajem lično, niti sam od njega, ili bilo koga drugog, dobio nalog da ovde pišem komentare. Cenim njegov rad, i drago mi je da u vreme sveopšte strahovlade onog jajinačkog dahije, neko ima hrabrosti da kaže koju o njemu, pa makar i na ovaj način. Koliko se sećam vi radikali, od kako ste ispali iz Skupštine Srbije, niste ni jednom rečju napada ovaj režim, osim pred izbore, i umest svojim narodim, od koga očekujete glasove, više ste se bavili, zapravo isključivo, vojvodom. I posle se čudite što ste ispod „proseka“. Nisi ti prvi radikal sa kojim ovde i ovako ulazim u duel, ali si bezobrazniji od svih do sada. Zar ti zaista misliš da Srbija čeka Šešelja? Zar zasita misliš da će posle Vučićevog pada neko pozvati vas u vlast? Kada Vučić padne i vi ste deo prošlosti, jer više nikome nećete biti zanimljivi. Za sada, još i nekako, prolazite sa tim napadima na njega, mada je sve to traljavao. Ali, onaj blam na lokalu vam zaista nije bio potreban. Meni je lično kul kada Voja pljuje po svojim dojučerašnjima ortacima, uživam kada pomislim koliko se Vučić i Toma nerviraju. 🙂
Nego što te se raspisali toliko kad je Šešelj potrošen?
Da li ja mogu tebe nešto da pitam? Mislim, ako hoćeš da razgovaraš sa domaćim izdajnikom i stranim palćenikom?
Pitaj brate,Srbine,ko pita ne skita.Sve će tebi čika Nebojša objasniti.I kako smo vašeg Dodika i Kopanju preveli na našu stranu.I ništa se ne sekiraj,bićeš mnogo srećniji i ispunjeniji kada se staviš u službu svoga naroda.
Nema potrebe da me poredi[ sa Dodikom i Kopanjom. Dodik je od uvek i bio vaš, samo se folirao prema potrebi. Danas evropejac, sutra nacionalista, sve kako vetar duva. Ja već služim svom narodu, a u „vašu službu“ se neću ni mrtav staviti. Onoš to sam hteo da pitam, to je da se malo pozabavimo temama otimce stana Barbalića, prebijanjem Barovića, njhovoh advokata, ubistvom Slavka Ćuruvije, progonom manjina itd.
Pazi ovako, ako misliš da koristiš argumente kako su to sve same laži, ili da mi potežeš one fraze – „šta su oni nama radili“, nema potebe da nastavljamo dalje.
To možda deluje kao sitnica u odnosu na Šešeljev ceo život, na sve oni što nam se svima izdešavalo od 1991. godine do danas, ali ti postupci pokazuju njegvog karakter, stavove i ciljeve.
1/ Da li je po tebi normalno da dete od 6 godina zoveš ustašom, i braniš mu da ide u vrtić?
2/ Da li je izraz patriotizma da ljudima otmeš stan, u kome su živeli više od pola veka, isti daš ljubavnici nekog svog dripca, a stvari opljčkaš i odnese u nepoznatom pravcu?
3/ Da li normalan čovek, ili makar neko ko nije psihopata, može da zbija šale sa mrtvim čovekom, pitajući Ćuruvijine prijatelje, nešto posle sahrane, da li je još uvek u zemlji ili van nje?
4/ Da li je prebijanje Barovića po tebi opravdano ili nije? Ali, samo da ti napomenem, nemoj da mi pominješ scenu gde Barović Šešelja poliva čašom vode kao uzrok tome, jer je njegova reakcija bila poseledica prethodnih Šešeljevih uvreda na račun njegovog mrtvog oca.
Čekam,,,,
Druže,pitaš pogrešnog čovjeka.Od svih tvojih navoda ja se sjećam samo banane i advokata.Zato sam ti napisao da pitanja postaviš direktno na izvor.Pa da i ja vidim šta Šešelj ima da kaže,a ti da vidiš da to sve nije baš bilo tako.U tome i jeste problem što mediji neće da postave prava pitanja.
A zašto neće mogu samo da pretpostavim.Ali mislim da ima veze sa onim što se dešavalo u sudnici.
Da se ne pravimo naivni Haški sud i njegovi tužioci su bili servisirani tačnim i iskrivljenim informacijama,kao i potpuno lažnim.Znamo i ja i ti ko je sve dostavljao informacije.Od državnog vrha
Republike Srbije,preko BIA i svih službi u regionu,odnosno zemljama nastalim razbijanjem SFRJ,pa sve do BND,MI6,CIA,NSA …. I Darko,jako dobro znaš da ovo nije teorija zavjere.Uprkos svemu tome čovjek nije osuđen,nije čak ni proces završen.Pa ja izvlačim zaključak da nije ni kriv.Ne branim ja njega sa pozicije člana SRS,već sa pozicije nekoga ko je PTSP zaradio kao izbjeglica iz Sarajeva,koji je gledao svojim očima kako mu roditelji koji su ostali u Sarajevu gladuju 4 godine bez mogućnosti da napuste grad pod kontrolom Izetbegovića,a da bi taj Izetbegović mogao reći da je Sarajevo multietnički i multikonfesionalni grad.Da bude još gore gledao sam tada Vesnu Pešić i Žarka Koraća kako bez problema ulaze i izlaze iz Sarajeva stvarajući privid kako su Srbi sigurni u gradu pod Alijinom kontrolom.Mene je majka izvela 21.05.1992. pored porodilišta i zoološkog vrta Pionirska dolina.Iako su sa svih strana vrebali snajperi.razlog je bio taj što su nam u ta dva mjeseca rata na vrata dolazili sedam puta da provjere imamo li oružja.I to nije dolazio bilo ko nego lično vođa Manijaka-željinih navijača,danas bi rekli huligana,sa svojom ekipom.Što je najbolje od svega imali su policijske akreditacije.
Zato ti odgovaram ovako žučno.Previše se toga nakupilo,nemože više pod kožu.Treba li da te podsjetim da su Naser Orić i Ramuš Haradinaj oslobođeni?
U to vrijeme u Sarajevu su na Grbavici i ostalim linijama oko grada Srbe branili vitezovi poput Slavka Aleksića i njegove jedinice sastavljene od dobrovoljaca SRS.
Dobrovoljci SRS su sačuvali obraz i čast srpske vojske na isti način kao i tvoji preci Darko u periodu od 1914-1918.
Pa bih te molio ubuduće da budeš malo obzirniji kada pišeš,vrijeđaš srpske žrtve!
Dragi Nebojša,
Eto, da budemo malo „intimniji“, veoma mi je žao što se prošli ratni pakao. Ovo ne pišem reda radi, već zato što tako mislim. Ne mogu reći da vas potpuno razumem, jer nisam doživeo taj rat, ali iskreno saosećam sa vama. Uostalom, i sam sam, kao stanovnik Srbije, preživeo NATO agresiju. Imao sam članove porodice koji su izbegli iz Hrvatske, tačnije iz Vukovara. Majka mi je kao dete preživela drugi svetski rat u zbegu (Hrvatska, Lika), dok je moj deda ratovao sa ustašama i Švabama. Možda mi nećete verovati, ali imam prijatelja čiju su majku ubili snajperisti u Sarajevu, kao što znam i da je u tom gradu pobijeno i proterano na hiljade Srba. I kao što znam da Srbi nisu cvećke, ovo namerno kažem, isto tako znam da verzija rata druge dve strane (hrvatske i bošnjačke) nije ni apsolutna istina ni lišena mržnje, laži, podmetanja, skrivanja činjenica…
Zašto vam sve ovo pišem, iako je tema ove rasprave Šešelj?
Zato što želim da vam „zapušim usta“, i ma koliko ovaj izraz zvučao ružno, on ne znači ponižavanje vas kao ličnosti, već aluziju na vaše klevete koje ste napisali na račun g. Popovića, a kasnije i nas ostalih koji podržavamo njegov rad.
Niti je Predrag Popović strani plaćenik i bilo čiji agent, niti sam ja izdajnik svoga naroda. Biti na drugoj strani, imati svoje mišljenje, koje ne mora biti većinsko, nije dokaz bili kakve izdaje. Ja se nadam da su prošla vremena kada se zbog drugačijeg mišljenja išlo na robiju, ili pred streljački stroj. Doduše, Vučićev režim je odavno zabrazdio u totalitatirzam, ali makar nase još nije počeo slati na Goli otok.
Šalu na stranu, vi mi nisre i dalje dali dogovor na postavljena pitanja. Očekivao sam i da nećete. Naravno da ne možete vi znati zašto je Šešelje nešto radio, niti sam ja to vas pitao. To je isto kao da mene neko pita zašto moj otac ne voli da sluša Bajagu. Moj pitanje je bilo kako vi gledate na njegove postupke, odnosno na konkretna pomenuta (ne)dela, i da li to osuđujete? Budući da ste preživeli ratni pakao, iskreno očekujem da imate malo više empatije prema žrtvama rata. Barbalići možda nisu dirketno žrtve rata, ali jesu posledično ratnog ludila. Oni su žrtve Šešeljevog šovinizma, a možda je sve to bila jeftina predstava, da bi se došlo do stana. Mi to ne znamo,i zato uvek kažem da je on morao da odgovara zbog toga. Barbalići su bili građani Srbije, nisu bili nikakve ustaše, niti je bilo ko od njih otišao da ratuje u Hrvatsku. A mogli su, šta više bilo je onih koji su tako radili. Država Srbija je njih morala da zaštiti, ali nije. Šešelj je mogao da radi šta hoće, i uradio je na kraju. Njima do danas nije vraćen stan, niti su obeštećeni zbog ukradene imovine iz stana. Takvi postupci nisu samo blam za naše društvo, oni imaju oodređene refleksije na drugu stranu. Ja ne želim da u svom društvu imamo srpske ustaše, da koristimo njihove manire, da razbijamo table sa latinicom, ili da se sprdamo sa tuđim žrtvama i izbeglicama.
“Pa bih te molio ubuduće da budeš malo obzirniji kada pišeš,vrijeđaš srpske žrtve” – Molim vas Nebojša, ali vas molim, da ovake stvari više ne pišete. Zaista nema smisla. Konkretno navedite mi komentar, pročitajte sve koje sam napisao na ovom blogu, u kome sam ja negirao ili vređao srpske žrtve?
Shvatite, postoje Srbi koji nisu za Šešelja, koji ne delimo njegove ideje, i koji smatramo da Srbija treba da idu drugim putem. Meni je žao što 14 godina posle promena, Srbija i dalje stoji u mestu, i što nam danas vladaju oni koji su odavno morali da odgovaraju za sve što su radili devedesetih, a još je strašnije što oni danas vrše vlast. A ne treba zaboraviti da je neke od njih stvorio Šešelj. Ostavimo po strani pitanje ko je sada za Veliku a ko za evropsku Srbiju, već se treba pozabaviti načinom vladavine. Današnji režim je oličenje radikalskog metoda vladavine. Šta su radili devedestih, rade i danas.
Gospodine Darko,
prije svega hvala Vam za odgovor i poštovanje koje ste mi ukazali spremnošću za polemiku.Vjerujem u iskrenost vaših motiva i molim vas da mi oprostite što ste stekli dojam da sam Vas nazvao izdajnikom.I moj djed je kao i vaš ratovao sa Germanima i ustašama.Bio je i ranjen dva puta.Jednom od Švaba,a drugi put od ustaša.Umro je kao pukovnik u penziji.Bio je iskreni ljevičar i komunista.I ja sam odgojen tako.I danas sam uvjeren da je Jugoslavija bila najviši domet našeg i donedavno naših naroda.I u političkom i naučnom i ekonomskom i svakom drugom smislu.Suprotno onome što pišu ljudi poput pomenutog Ratka Dmitrovića ,danas.Nisam Jugosloven u smislu da sam iz mješanog braka.Ovo vam napominjem da biste razumjeli da me ni sva patnja i prolivena krv našeg naroda nije napravila šovinistom i kvazi nacionalistom.
Moj srpski nacionalizam, koji začudo može da stanuje u istoj glavi sa mojim svjesnim jugoslovenstvom,je posljedica prije svega strašnog zločinačkog poduhvata zapadnih zemalja koji nažalost ni danas ne prestaje.Nastavlja se na polju kulture i politike.I znam da to još nije kraj.Nastavlja se.Ključ je u onom da me shvatate,ali me ne razumijete potpuno.I prirodno je da je tako.
Vidite ovo što se dogodilo devedesetih na prostoru od Karina i Jadranskog mora pa sve do Drine i desne obale Dunava,
nije prvi put.Nije ni drugi.Pa čak ni treći.Mržnja koja je izbila je samo nastavak one mržnje koja je sijana još od vremena Mletačke Republike,pa preko aneksije Bosne i Hercegovine,Austro-Ugarske dominacije,prvog svjetskog rata,drugog svjetskog rata pa sve do danas i Hašima Tačija.Ono na šta želim da vam skrenem pažnju da ta mržnja ima svoje korijene i da je nastala poslije odlaska Turaka sa ovih prostora.Zato nepočinstva prema porodici Barbalić nemaju refleksije na drugu stranu već je nepočinstvo prema toj porodici refleksija „naše“ strane na prethodno navedeni period.Vidite nikada nije i neće biti kako kažete srpskih ustaša.Ne zato što je to po sebi oksimoron,već zato što je to jednostavno nemoguće iako je zapad učinio sve da tako nešto postane moguće.
Vidite mi nismo zatrovani sada već 700-godišnjom propagandom katoličke crkve i kompleksom niže vrijednosti u odnosu na Njemačku i Austriju.
E vidite,kada kažete srske ustaše,niste uvrijedili samo žrtve ovog rata,već i žrtve Jasenovca,Prebilovaca,Korićke jame i da ne nabrajam dalje.Što je još gore uvrijedili ste i Jevreje.I cigane.I sve žrtve ustaških zločina omalovaživši te ustaše poređenjem da su Šešeljeva nedjela u korelaciji sa ustaškim zločinima.Složiće te se da protjerivanje jedne porodice ipak nije stepen ustaških zlodjela.
Vidite vi nesvjesno na sebe preuzimate krivicu koja ne postoji.Krivicu koju nam nameću upravo oni koji su služeći se
mržnjom koju su njihovi djedovi namjerno posijali među južne Slovene,sa ciljem Divide et Impera,ponovo potakli tu istu mržnju sa opet po ko zna koji put istim ciljem.
Jednostavno, upali ste u zamku Štokholmskog sindroma zajedno sa kompletnom građanističkom beogradskom inteligencijom.
Napisao sam da je to kod Vas nesvjesno,ali kod Peđe nije.On Šešelja napada upravo iz gore pomenutih razloga.
Ljudi kao on pokušavaju da povećaju pritisak na pogubljenog Vučića sa ciljem da dovrši razbijanje srpske države faktičkim priznanjem Kosova i Metohije kao države.Države ljudoždera i narko trafikanata.Ostavivši svoj narod na milost i nemilost tim ljudožderima.
A Šešelj je nečista savjest i Peđe i mnogih drugih koji ovo znaju mnogo bolje od mene.
Elem,što sam vam pisao? Iz čisto sebičnih razloga,jer kada promijenite ustav i uklonite preambulu,poslije Kosmeta na redu smo mi.Samo želim da ubacim zrnce zdrave skepse u vašu podsvijest da tog dana kada se bude na referendumu odlučivalo o preambuli zaokružite ne.A onda jednog dana nek se neka bolja pokoljenja izbore za svoju zemlju i narod onako kako mi nismo umijeli.
Srdačno Vaš Nebojša
Драги дечаче, мислим да грешите када нападате Дарка у вези термина „српске усташе“. Постојале су црногорске усташе (Секула Дрљевић и компанија), и то је историјски факат. На неки начин, постојале су и српске усташе, ако мислимо на давно покатоличене Србе. И данас за неке од чувених усташких злочинаца постоје докази о чисто српском пореклу. Али, у овом случају Дарко је термин „српске усташе“ употребио као парадигму онога што се дешавало у Србији током деведесетих, желећи да нагалси како је отимање стана Барбалићима слично ономе што су усташе радиле деведесетих са српском имовином у Хрватској.
Заиста не знам зашто би Предраг Поповвић имао разлога да се плаши Шешеља, и због чега би имао нечисту савест. Видите, ако нешто замерам Пеђи онда је то авантура са Вучићем, уређивање „Правде“, и то што се ухватио у коло са радикалима. Признајем, био сам шокиран када сам сазнао ко све има колумну у том листу. Али, Пеђа је искрено признао своју грешку, и сви ми знамо да он никада није био радикал. Пеђа није ни страни плаћеник ни издајник, нити је икада написао ретка против свог народа. Власт јесте нападао, али никада није вређао свој народ. Пеђа је само слободоуман човек, који се не плаши да напише своје мишљење, те који у себи носи горчину због свега што је доживео деведесетих. Ако некада и претера у својим нападаима на Шешеља, сетите се да је управо он подржавао режим који је наредио мучко убиство његовог пријатеља Славка Ђурувије. Да не помињем све зло које је тај режим нанео српском народу. Када прође време Вучићеве диктатуре, можда ћемо се Пеђа и ја наћи на различитим политичким позицијама, али ћу сигурно памтити овог човека, као и многи грађани Србије, по томе што у време тоталног суноврата етике у његовој професији, није постао режимска пудлица. Пуно је други новинара који заслужују презир, или због свог удвореичког понашања према овом режиму, или због ужасних лажи и увреда које пишу на рачун свог народа, што је својевремено Антонић сублимирао у једом од својих текстова, употребом израза – аутошовинисти. Мислим да Вам ваша политичка заслепљеност не допушта да до краја схватите Пеђин рад, и да вам сада смета његова речитост и „дрскост“, којој сте се дивили док је нападао Вучића.
Знате како Небојша, посел свих страдања нашег народа, и поред чињенице да смо скоро по свему задња држава у Европи, сасвим је нормално да постоје људу који негативно реагују на помен Шешељевог имена. Међутим, још је страшније што међу тим истом људима има наиваца који данас подржавају Вучића – дојучерашњег вовјодиног пулена. Ми, старија генерација, се добро сећамо Шешља и шта је све радио и говорио у Србији и региону (мислим на тадашња ратишта). Ви сте, колико разумем, у то време билли дете, и шта више нисте ни живели у Србији у време када је почела његова политича каријера. Ја и данас тврдим да је Шешељ постао комуистички дисидент само зато јер је на време схватио да неће моћи да се успење у комунистичкој хиејрархији, па је кренуо линијом мањег отпора. Исто као што су дојучерашњи комунистички функционери постали националисти, када су почетком деведесетих схватили да је идеја „братства и јединства, као зенице ока свога“ дефинитивно пропала. Шешељ никада није био опозиција Милошевићу, већ је увек, као продужена рука режима, служио да у правој опозицији изазове поделе. Доказ томе је да нити један велики народни скуп против режима, почев од 09.03.1991. па до 05.10.2000. године није подражао. Његов задатак је био јасан – нападати опозицију као издајнике и стране плаћенике, исто онако као сте ви извређали Предрага, о обавезно их оптужити за мањак патриотизма. У друштву које је било окружено санкцијама и ратовима, то није било ни мало тешко. Људи као што је Шешељ су доливали уље на ватру грађанског рата. али у том рату нису учествовали (нису били луди). Обилазили су бојишта по потреби, често далеко од прве линије фронта, или тамо где су борбе престале, просеравали се својом (лажном) храброшћу и просипали своје ратнохушкачке идеје, а све су то обавезно бележиле камере режимских или локалних медија, па су тако дотични испадали хероји и патриоте у очима наивних људи. Лепо је Предраг, у једном од својих текстова, описао како је Томислав Николић „ратовао“ деведесетих, а то је заправо рецепт који су сви они примењивали по потреби. Ми грађани Србије, која наводно није била у рату, на својој смо кожи осетили све „благодети“ деловања наших „патриота“, тако што смо од једног узорног друштва, где су плате и пензије биле скоро на европаском просеку, постали друштво сиромаха, избеглица, без переспективе. И дан данас живимо испод границе сиромаштва, многи од нас, до су наше „патриоте“ трули богаташи. Не верујем да је Шешељ деведесетих осетио глад, незапосленост, страх од несташице лекова или бол због погинулог сина, оца, брата… Због свега што смо радили, или што смо мирно пустили друге да раде у наше име и за свој рачун, унуцу ће нам пљувати у слике јер синови неће смети, бићемо још живи, као то рече Илија Чворовић у „Балканском шпијуну“. Генерације српске омладине нису виделе море, зимовање, нису отишли ван границе своје државе… Генерације су одрастале не знајући да се бензин купује на пумпама, а не у флашама, да се лекови купуј у апотеци, а не на пијачним тезгама. Једном сам то исто написао неком патриЈоти, на неком од форума, а он ме оплете увредама као ви Пеђу и Дарка, мене који отац могу да му будем, и који сам сведок шта је рађено деведесетих. То рече мени он који се тада тек родио, и који никада није ни живео у нормалном друштву, већ је одрастао окружен насиљем, ратовима, бедом, криминалом… Мени су као студенту генерације узор били Андрић и Црњански, а вама данашњим момцима су узор Аркан, Легија, Шешељ, Недић… Тужно и ружно. И данас сећам када сам на послу прочитао вест да је „убијена“ Дада Вујасиновић. Према писању режимских медија убила се пушком са два метка у главу(!), и свакоме паметном је било јасно да је већ тада почео прогон медија и новинара. И тај прогон траје до данас, са мањим прекидима. Нама је тада медијска звезда био Аркан, који се није мицао са телевизије и хвалио гладном народу како ће своју кчћер љуљати у златној колевци, затим ратне „пророчице“ и врачаре, док смо ми остали у празним радњама чекали ред за хлеб и млеко. То је то време, то је тај систем, на које нас асоцира ваш Шешељ, и зато се немојте чудити што многима од нас падне мрак на очи при промену његовог имена и дела. Погрешио је Ђинђић, ако заиста јесте, што га је послао у Хаг, и тако од њега мученика за нацију, уместо да је читавој режимској бнади суђено одмах после промена. и данас би нам свима било другачије. Али интереси, новац и моћ, утицали са на то да се дојучерашњи борци за народно боље сутра претворе у своју супротност, јер није свако имун на новац и власт. Мој Вам је савет да манете Шешеља и његове будалаштине, јер драги мој дечаче од тога нема ништа, нити је раније могло да буде, и да се посветите свом животу, а додатно да слободног ума читате и истражујете шта се заиста дешавлао деведесетих у Србији. Делимичну репризу тога имамо и данас, са скоро истим ликовима.
Petar Kočić
Jazavac pred
sudom
Napisano u Beču 1903 a prvi puta
objavljeno u Zagrebu 1904 godine .
Ko iskreno i strasno ljubi
Istinu, Slobodu i Otadžbinu,
slobodan je i neustrašiv kao
bog, a prezren i gladan kao pas.
GAVRILO PRINCIP
(Obljaj, 13.07.1894 — Terezijenštat, 28.04.1918.)
Tromo se vreme vuče
I ničeg novog nema,
Danas sve kao juče,
Sutra se isto sprema.
Al‘ pravo je rekao pre
Žerajić, soko sivi:
Ko hoće da živi, nek mre,
Ko hoće da mre, nek živi.
I mesto da smo u ratu
Gde bojne trube ječe,
Evo nas u kazamatu
Na nama lanci zveče.
Svaki dan isti život
Pogažen, zgnječen i strt
Ja nijesam idiot
Pa to je za mene smrt.
Prvi put je u celini objavljena nakon Prvog svetskog rata, 17. marta 1919. godine u Zvonu.
U ćeliji, iznad nekoliko dasaka na drvenim nogarama koje su mu služile kao krevet, Gavrilo Princip je na zidu takođe zapisao poruku svog večitog trajanja:
“Naše će senke hodati po Beču
lutati po dvoru
plašiti gospodu”
Pretpostavlja se da je ove svoje stihove Princip ispisao desnom rukom, jer mu je leva bila odsečena pošto je sagnjila od batina i tuberkuloze još u toku tamnovanja.
p.s.mitiću jes’li jazavac ili sudija
Да, ја сам јазавац пред радикалским судом, али једва чекам дан када ће радикали бити пред судом историје. Суд сопственог народа сте већ неколико пута осетили, само се чини никада довољно. И даље ширите своје мизантропске идеје, и даље делите и свађате грађане Србије и глумите неке (самозване) чуваре – српства.
Ваш једини коментар, драги дечаче, јесте песмица сарајевског убице, који је својим суманутим идејама у смрт отерао преко милион Срба. Камо среће да је Србија имала више Андрића и Миланковића, а мање Аписа, Принципа, Аркана… Преко свих чињеница које сам Вам написао прешли сте као преко улице, и уместо да уђете самном у дијалог, Ви ми шаљете неку песмицу, од које се сигурно нико није уплашио у Бечу. Принцип јесте био вартрени националиста, али је заслепљен мржњом и ношен дечачком незрелошћу, навукао велику несрећу на свој народ.
Да се вратимо на тему. ‘Ајде да отоврено говоримо о томе шта су радикали урадили за свој народ? Србија и данас пропада због последица њихове и социјалистичко-јуловске политике. На жалост после 5. октобра није дошло до правог раскида са прошлошћу, већ су само пипци режимске хидре одсечени док је чудовиште преживело, и сакрило се до следећег тренутка. Када сам пре четири или пет година ишао код рођака у Пољску, где сам боравио скоро месец дана, у посету нам је једно вече дошао неки њихов блиски пријатељ, иначе учесник чувених дешавања с почетка деведесетих и рушења комунизма. Ја сам бип први грађанин Србије са којим је могао разговарати in vivo на тему деморкатских промена, и свега што је било после. Након дужег приповедања свим о дешавањима, од крађе избора, преко народног бунта, до убиства премијера и чувеног „историјског“ помирења са социјалистима (коалиција ДС-СПС), само ми је рекао: „Грешка до грешке. Ви нисте ништа променили. Они ће се вратити, још јачи. У Пољској од првог дана промена није било могуће замислити да неко врши власт и у ту власт прима дојучерашње просвојетске политичаре, они су у то време били пред судовима, под истрагом или су побегли у мишије рупе.“ Мислио сам да тада претерује, али након доласка на власт СНС, а сада и повратка Шешеља, схватам да ми заправо пре четрнаест година нисмо урадили ништа.
Ви сте Небојша навели у једном од претходник коментара како сте југоносталгичар и левичар, али се истовремено издајете за радикала. Па како то може? Онда ви или не знате шта је то левица, или не познајете програм странке којој припадате. Рецимо, не могу ја бити декларисан као монархиста, а члан Нове комунистичике партије. Радикали су отоврени профашисти, и њихов став према идеји југословенства је јасан и врло негативан. Кажете да је Ваш деда, слава му, био војно лице, левичар и Југословен, и да сте ви због тога поносни на њега. Онда свакако треба да Вас подестим на неке битне податке из биографије Војислава Шешеља. Почетком деведесетих година прошлог века, када је постао (по)четник, јавно је тражио да се још увек живим партизанским борцима укине партизанска споменица (новчана надокнада коју су добијали уз пензију), затим је тражио да се музеј „Кућа цвећа“ преоре, а јавне лицитације у Општини Земун (када је СРС тамо дошао на власт) започињао је ударцем чекића у главу Титове бисте. http://www.vreme.com/g/images/508259_44-37.jpg Занимљив је податак да је тај исти Шешље не тако давно, пре него што је постао националиста, писао и говорио хвалоспеве о Титу. Како у својој докторској дисертацији, тако и у интервју који је дало лично – Вуку Драшковићу. Још се занимљивије да у његовој докторској дисертацији (оригиналу и свим копијма) данас недостају баш те странице, везане за Тита, што је својевремено привукло пажњу медија. Познате су и његове морбидне шале да се Титова одсечена нога скува, а затим подели по парче свакој од република СФРЈ. На почетку свог деловања, као и годинама каснија, СРС готово никада није првлачио левичаре, а још мање интелетктуалну српску елиту, која се грозила прича о зарђалим кашикама и усташи коме искачу два ока из главе када га погоди метак из аутомата „томпсон“. Шешељ је са насладом понављао ове приче у медијима током рата. Вероватно знате како се у историји називају левичари који су истовремено прихватили и идеје тврде деснице? Веровали или не, али фашисти и нацисти су себе сматрали левичарима.
Кажете: „Moj srpski nacionalizam, koji začudo može da stanuje u istoj glavi sa mojim svjesnim jugoslovenstvom,je posljedica prije svega strašnog zločinačkog poduhvata zapadnih zemalja koji nažalost ni danas ne prestaje“, а ја Вам одговарам да сам исто тако осетио тај злочиначки подухват на својој кожи, на неки начин, па опет нисам постао радикал. Ако вам је то изговор што следите превазиђене идеје Војислава Шешља, онда немам речи.
Mislim sine stvarno! Taj lik, sta radi on uposte?!
Vec dva meseca je u Srbiji nije smenio ni Vucica ni Nikolica pa cak ni onog kilavog Vulina.
Jos proziva po stampi tamo neke kancere i izmslja neke defiblilatole.
Ko je jos u Srbji toliko glup da veruje u lazi koje taj lik plasira po medijima koje drzi pod svojom kontrolom .
Živi bili pa videli kada na kraju balade radikali budu paktirali sa naprednjacima. Meni je ok da neko, makar na prost i prizeman način, napada Vučića i Nikolića, jer uživam kada pomislim kako se nerviraju :-), ali je problem što je to jalov posao. Niti SRS može da sruši naprednjake, niti će narod da ide za njima. Politika Šešelja je prevaziđena, nema zbora. Ne može radikal iz devedesetih da bude nosilac tektonskih promena koje su potrebe ovom društvu, niti vesnik novih ideja.
Ajde ljudi malo se uozbiljite!
Srbija je izgubila i to sa mnogo mnogo golova u mrezi. Da ne nabrajam sve gde i kako su nas porazili i ponizili
Jedini gol za Srbiju, jedini pocasni gol za Srbiju postigao je Seselj i to u Hagu. Ipak treba malo postovanja za coveka koji je jedini bar malo ublazio ogromno ponizanje Srbiji i bar za trenutak nam povratio osecaj samopostovanja
Jedini gol za Srbiju, jedini pocasni gol za Srbiju postigao je Seselj i to u Hagu. Ipak treba malo postovanja za coveka koji je jedini bar malo ublazio ogromno ponizanje Srbiji i bar za trenutak nam povratio osecaj samopostovanja
Školski primer povraćenog samopuzdanja, i sjajna reklama za Srbiju.
Šešelj ne samo da nije ublažio poniženje, već je tom poniženju još kako doprineo svojim ponašanjem. Ne mislim samo na Hag, jer je to realtivno skora prošlost, već na sve što je radio od devedesetih godina.
Ako je ovo vaš lider, radikali svaka vam čast… Srećno vam bilo, a teško nama sa vama.
Aleksa Šantić
JESEN
Prošla je bura, stišale se strasti,
I ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju –
U njima nema ni sile ni vlasti.
Ja čujem: naša srca biju tiše,
Tvoj stisak ruke nije onaj prvi;
Hladan, bez duše, bez vatre i krvi,
Kô da mi zbori: nema ljeta više!
Za društvo nekad ne bješe nam stalo,
O sebi samo govorismo dugo;
No danas, draga, sve je, sve je drugo:
Sada smo mudri i zborimo malo…
Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada.
U srcu našem nijednog slavulja;
Tu hladan vjetar svele ruže ljulja,
I mrtvo lišće po humkama pada…
1908.
ljudi, gradjani srbije, ajde da prestanemo vise sa laganjem. sami sebe lazemo, ispadamo budale. seselj, ko je on, sta je on? lider koga i cega? omiljeni lik svih srpskih neonacista i neofasista, a to valjda govori nesto, omiljeni lik onih koji po srbiji ispisuju grafite „srbija srbima“, i onih za koje se srpski ratni zlocini nisu dogodili. omiljeni lik onih koji zele etnicki cistu srbiju,
seselju, vrati mi moju mladost koju su mi ukrao devedesetih? vrati mladost mojih kolega koje su iz fakultetski klupa, silom odovoili, u tvoje ratove, bolje reci vrati njhove zivote.
seselju, hvala tebi i svim tvojim saborcima, sto se od srbije napravili drzavu bede i kriminala, sto ste nas osudili da zivimo u drustvu u kome je ceca srpska majka, arkan heroj, a ratni zlocinci i profiteri nacionalni heroji.
radikali i naprednjaci, vi ste zlo srpskog drustva.
Narode, ‘ajde da stavimo veto na podele i svađe, jer nam je država pred kolapsom. Dok se mi ovde delimo na leve i desne, na drugu ili treću Srbiji, a Srbija je samo jedno, režim nas pljačka na svakom koraku.
Ostao sam zatečen kada sam na nekim portalima pročitao kakvu novu prevaru i pljačku građana Beograda spremaju. Poskupeće nam javni prevoz, i opet udariti na jadne penzionere i ostalu sirotinju. I to rade isti oni koji su godinama pozivali da se ne plaća „Busplus“, i da je šverc naše legitimno pravo i vid borbe za Tadićevim režimom.
Kaka nova prevara?
Drska, gotovo kriminalna. Cena karte u javnom prevozu od 01.01.2015. godine više neće koštati 73din, kao do sada, već 90din. Želeći da nam bace prašinu, ili sneg, u oči ubeđuju nas kako je to vremenska karta koja važi punih 90min, a ne kao do sada svega 75min. Šta će meni koji idem na posao ili bioskop, gde ću se zadržati satima, vremenska karta? Drugim rečima, plaćamo skuplje kartu, i to je to. Sve ostalo je šarena laža. Ali, to nije sve! Nelegitimna gradska vlast kaže da će penzioneri koji imaju više od 18.000din mesečno, takođe morati da plaćaju mesečnu kartu po ceni od 600din. Dakle, nije im dosta što su im protivustavno smanjili penzije, već če ih pljačkati i na ovaj način, iako je već decenijama pravilo da lica starija od 70god imaju besplatan prevoz. Još se hvale kako će nezaposleni plaćati mesečnu 10% jeftinije (oko 100din), a ja se pitam kako ih nije sramota? Gladnim građanima bez posla će „pokloniit“ 100din i još se hvale time, isti oni banditi koji su trudnicama i porodiljama, deci, bolesnima i starima ukinuli sva prava, dodatke i pomoć. I dok neazvisni ekonomisti javno tvrde da nam se ovde godine crno piše, posebno zbog rasta evra, dotle SNS kartel i dalje igra svoju predstavu, i ubeđuje nas kako je sve lepo i šareno. Od Vučića i Nikolića, koji su nastavili sa svojim obrenovačkom prevarom, danas nije moglo da se žiivi, bukvlano su okupirali medije.
Penzioneri nisu imali besplatnu kartu no su je plaćali 400 dinara , tek istine radi. I ja kažem da su ovi sada instalirani da pokopaju Srbiju i sve nas u njoj ali pravi pakao je počeo oktobra 2000-te kada su žute brigade gologuzana finansirane briselsko-vašingtonskim krvavim parama iz budimpeštanskih buvara te iste dvodnevne kursiste postavile na vlast u Srbiji da rasprodaju svu proizvodnju po zemljačko bratskim , crnogorsko bosanskim vezama od celih 3 dojče marke po preduzeTju , sine Šojiću. Slabo si ti to pratio na času stranačkog vam pregrupisavanja gde je svaka cvećka dobila svoju ulogu, heh. Molim i drugi put … inače da se već jednom i predstavim, bivša novinarka ali od one izumrle vrste koja bi pre crkla gladna nego sebi dozvilila da bude na platnom spisku nekog koga lično prezire. Ružno je pljuvati pa lizati, preružno.
Ružno je pljuvati pa lizati, preružno.
Da, Gordana, dobro ste ovo napisali. Zaista je ružno da nam (vi) radikali, julovci i socijalisti pričate o tome šta je bilo nekada, u sistemu koji ste vi stvorili i održavali silom godinama. Nadam se da ćete odgovoriti na pitanje koje vam je postavila „stanislava,antifa“, gde se bili i šta ste radili devedesetih?
Evo, ja mogu odmah da kažem, bio sam srednjoškolac, sin nezaposlenog oca kome su vaši politički miljenici uništili firmu, i sin žene-majke koja je izdržavala sina-učenika i muža-nezaposlenog, i to sa dva fakulteta. To je bilo vreme za kojim vi patite, a ako mene pitate: samo žalim što vas nismo makli sa vlasti još ranije.
Gospođo Gordana, da li je Vama zaista bilo tako lepo u vreme vladavine diktatora Slobodana Milološevića, kada toliko patite za tim vremenom?
Auuuuuu, zažuti mi se pred očima kao da sam nekom kosmičkom igrankom upala na sajt pokojnog DOS-a sa sve đinđuvom i neobaveštenim Koštunom na čelu lažne im parade kiča i šunda zakamufliranom lažnom demokratijom na „naški“ način. Ko je među vama takvima živeo i živi ni pakao mu neće biti strana destinacija. Aufiderzen …po Vuku , dakako.
Gordana, verovatno je trebalo ostaviti socijaliste, julovce i radikale da i dalje vladaju, pa od Srbije ne bi ostalo nista. Hocete da malo pricamo o novinarskoj etici vasih kolega iz vremena Milosevica? Kazite nam gde ste tada bili i sta ste radili? Za koga ste pisali? Mozda za Veliku Srbiju ili Zemunske novine? Da li ste javno, kao Predrag Popovic, osudili ubistvo Slavka Curuvije ili Ivana Stambolica? I da, nisu imali besplatnu kartu, ali su je placali 400din godisnje, a sada ce mojoj jadnoj babi traziti 600din mesecno. Sve ovo sto se desava jeste posledica devedesetih, i sto nije bilo lustracije i nastakva obracuna sa silama mraka. Poredite Kostunicu i Djindjic,pa vi ste politicki nepismena osoba. Kostunica je drugi Milosevic, koji je zaustavio sve reforem ovog drustva. I za vasu info, niti sam zuta niti sam plava, ja sam vise van nego u Srbiji, te zato veoma dobro i realno vidim pravo stanje. A od vas patriJota i vasih moralnih pridika mi se smucilo.
Op, ha ha ha , zar zaista očekuješ da ulazim u ikakve rasprave sa nekim ko pravi takve pravopisne greške poput tebe i da nisi skočila poput matorog pit bula iza čijih leđa kevće mali pit bulić nik-om Darko mada mi je u prvi mah došlo da počnem sa čuvenim “ zini da ti kažem…sve“?!
Diskutujem isključivo sa glavnim akterima, a telohranitelji gorile na mesto…msm „tišina tamo“ što bi rekao vrli vam gazda Vučko za kojeg ste , kladim se u sve pare, svi redom juče i glasali .
Ae, ae , pusti ti mene nego da čujemo malo ‘de se ti to napolju smucaš i šta radiš ?
Ups, ti kažeš „vani“ , a ne napolju…’zvini , molim te , ja kao Beograđanka nikako da pohvatam sve te vaše izraze i doskočice kojih se nikad ni nećete osloboditi sa sve prazilukom koji donesoste u pozadinama iz rodnih vam zavičaja gde god oni bili.
Pazi, kad mi ovo više i nije smešno…smučilo se i meni sve to vaše i vi na kamaru , sestro slatka, odavno smučilo pa me niko ništa ne pita.
Op, ha ha ha… Gospođo Gordana, evo „glavnog“ pit-bula koji očekuje Vaše cenjenje odgovore na postavljena pitanja? Naravno, te odgovore nikada nećemo dobiti. U psiho-patološkom maniru svog Vođe iz Magistrata, kao argumentaciju ćete koristiti uvrede i klevete. Drago mi je da Vaš nacional-radikalsko-socijalizam konačno „progovorio“ iz Vas, te ste počeli i sa određivanjem poželjnih i nepoželjnih izraza. Šta je sledeće? DNK analiza porekla Vaših političkih oponenata.
Potpuno razume da ne želite da sa nama podelite detalje iz Vaše prošlosti, pošto bi ste time (konačno) kazali sve o sebi, i svom sistemu vrednosti. Za razliku gospodina Predraga Popovića koji nema šta da krije, Vaše bežanje odi istine i konkretnih odgovora je više nego providno. Ali, raspravljati se sa Vama, to je gubljenje vremena.
Уместо аргумената увреде. Нема шта…Гордана, ви сте школски пример радикалског испирања мозга. Смета вам реч „ВАН“, као да је користе само Хрвати или Босанци, иако је користе и многи Срби. Ваш болесни национализам је патолошки случај, како рече Дарко. Жалим вас радикале, и надам се да ћете једног дана „прогледати“ на оба ока.
Željko, u pravu ste.
Na nekim sajtovima radikali, ljuti zbog mojih tekstova, nazivaju me „došljakom“. Da, ja sam iz Osijeka. Za razliku od Šešelja, koji je iz Sarajeva, Vjerice Radete iz Livna, Ljilje Mihajlović iz Slavonske Šagovine, Nemanje Šarovića iz Gackog…
Ipak, moram priznati da su vrlo duhoviti. Zaista je smešno kad me „Miloš Obilić“, „says“, „SrbIN“, „nacionalista“ i „dryouci“ pitaju: „A, ko si ti, anonimuse…“
Nisam ni ocekivala da cete mi pruziti odgovore. S druge strane svaki vas komentar jeste najbolji odgovor na ista, on vas odaje do koske. Na svakom koraku demonstrirate svoje neznanje. Opa, bato, pocele su da vam smetaju i neke reci. Da, bila sam — van, i opet cu biti – van. Da, Srbi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine koriste i takve reci. Da, udata sam sa Srbina iz Bosne, i pored njega sam naucila takve reci. Da, rodjena sam Novosadjanka, i ne verujem da stanovnicima srpske Atine viri praziluk iz… Ne, nikada nisam glasala za Vucica. Ali, pamtim vremena kada ste vi i vama slicni prizeljkivali tog istog Vucica za gradonacelnika Beograda, dok ste svi zajedno i ponosno nosili bedzeve.
Господине Поповићу, мислим да ви као интелектуалац не би ни требали да обилазите разне форуму и читате шта доконе будале пишу тамо. Посебно не да падате у ватру због прозивки балавурдије. То су све доконе будале, који једино умеју да глуме патриоте преко нета. Слушам комшијиног сина и његове вршњаке, све деца рођена пре 15 или 20 година, немају појма шта се дешавало деведсетих и касније, како лупетају о Аркану. Шешљу, Слоби, како хвале које какав олош сачињен од криминалаца и политиканата. Где год да сте рођени, Ви сте – Србин. Ни ја нисам рођени Београђанин, па живим у овом граду већ 35 година. А порекло имам боље него неки од оних који нам на овом порталу држе бестидне лекције о пореклу и култури живљења, али не бих сада о томе и својим претцима. Мислим да би сте требали да уведете строгу селекцију коментара, јер су појединци у својим увредама претерали. На шта ово личи и шта је ово требало да буде, расправа или улична свађа. Радикала се нисам плашио ни онда када су по Београду, заједно са својим Вођом, шетали са све кокардама и камама, па нећу ни сада под старе дане. Мени је само жао моје деце, унука и туђе деце и унука, наших потомака, што ће и они морати да живе у држави којом ће владати следбеници идеја деведесетих. Излгеда да ћемо морати сачекати да биолошки нестану читаве генерације затуцаних, да би неке нове живеле боље од нас.
Што се дотичне Гордане и осталих тиче, мислим да су, како неко рече (не сећам се ко и на којој теми), заиста промашили портал.
Ovo je parada kiča i šunda, koja vama verovatno nedostaje. Evo, malo podsečanja na divna vremena kada smo živeli sa platom od 100 maraka.
A evo i vaših istomišljenika….
Ne znaš da li su gori naprednjački ili radikalski botovi. Zar vi zaista mislite da smo mi budale i da smo zaboravili šta ste radili devedesetih godina? Ovo je cirkus, da nam radikali drže moralne lekcije.
Sa radikalskm provokatorima prekidam svaki kontakt, što savetujem i ostalima, jer su od ozbiljne političke analize (Popovićevog autorskog teksta) i dalje diskusije na tu temu, napravil ultranacionalistički vodvilj sa uvredama i klevetama. Naravno, istovremeno ignorišući sve argumente, koje ilustruju ličnost njihovog vođe, njegovih saradnika, i njih samih.
Očekujem da mi čuvari Velike Srbije objasne sledeće:
– koje, kako i zašto oteo stan Barbalićima?
– koje, kako i kada formirao paravojne formacije pod kontrolom Šešelj i SRS?
– koje, kada i zašto proterivao manjine u Vojvodini?
– koje, kada i zašto prebio advokata Barovića?
– šta je bila svrha radikalsko-julovske medijske hajke protiv Slavka Ćuruvije?
Puno je tih „kako i zašto“, ali objasnite nama, glupim, domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima makar pomenuto. Ako imate argumente, ako imate…
Da ne pada muka na junaka,
ko bi bolji od pogani bio?
„Njegoše“ jel ti to sam komentar? Ostavite se vi radikali patetike i epike, nego ‘adje činjenice na sunce… Ako imate i makar jedan argument.
Interesantna podudarnost i kod gos’n željka i kod tebe , khm pa citiram deo :“ … koje, kako i zašto …“ , zar ne bi trebalo da se napiše ko je , znači, ko jeste nešto uradio , a ovako kako je napisano ima sasvim deseto značenje , recimo “ Koje je boje taj trol, klonj i čiji ,itd.“? He he
Znači, ima vas sa raznih strana i a lepo se snađoste ovde i vi izbosne i vi iz ‘rvatske , mrče da ne spominjem , stranke i partije dupke napuniste što bi moja pokojna baka rekla ne fali vam ‘leba bez motike , niko vam zbog toga ružnu reč ne kaže nit’ vas popreko pogleda dok ne preterate u svom bahatom bezobrazluku i odjednom zaboravljate sve vaše međusobne razmirice ujedinjeni nasrćući na nas tihe i ovde neprimetne domicilne Beograđane.
Lepo, lepo…
Već viđeno onoliko puta.
Pa da se sklonimo mi opet , mi pitomi…takve karte nam pale izgleda šta drugo da kažem sem da se od štenadi zaradi i štenećak, a nisam sigurna da je vakcina ispravna kao i sve u ovoj stradiji unazad 15-20 godina.
p.s. Umalo da zaboravim , a pit bulčić na slovo d. me kao izaziva : mali, ‘ajde oladi , nisi ti nivo na koji bih spala pa i samo dno da dotaknem, a ponoviću opet, samo sa glavnim akterima komuniciram ako i kad nam se interesovanja podudare.:D
Komični ste, bahati i veoma površni u svom pisanju. Vidim da je za vas sve zlo ovog naroda počelo pre 10 ili 15 godina, dok je pre toga Srbija bila zemlja mira i blagostanja, Komično! Sve što se danas dešava jeste posledica tih „idlličnih“ dana kada su Srbijom vladali vaši istomišljenici. Nešto se ne sećam kada beše ubijen Ćuruvija, u vreme Đinđića i Koštunice, ili u vreme vladavine Miloševića i Šešelja, molim vas da me podsetite.
Дечко је управу, и сви остали коју су вам поставили бројна питања, која игноришете. Али,као неко које провео деценије рада у просвети, одавно сам навикао на ликове који бежећи од истине и објашњења покушавају да се правдају тако што ће се правити или луди или друге правити лудима. Знате, увек сам говорио својим ђацима да ако већ не желе да кажу истину, не морају ни лагати. Боље нека ћуте, посебно ако их нико ништа није питао. Како ви бежите од конкретних одговора, боље да заћутите, јер увредама (које нисам слушао ни од најгорих ученика) којима „частите“ све редом, ништа нисте постигли.
Gos’n Željko, aman zaman, koje uvrede pobogu…gde ste se to Vi pronašli ?
Uzgred, iako ni sekundu nisam provela u prosveti sem kao učenica , kasnije i student osvrnula bih se na nepobitnu činjenicu o funkcionalnoj nepismenosti koju gore primećujem , jednoj joj od sekvenci : znati čitati ali nerazumevati pročitano, he he…za takve stvari su se u mojoj beogradskoj Osnovnoj Školi delili kečevi bez presedana, a i trebalo je tako. To je još jedna od razlika između vas i nas.
Kad sam već kod te (ne)pismenosti samo ću citirati deo Vaše rečenice : „…,као неко које провео деценије рада у просвети,“, pa zar i Vi gos’n Željko, prosvetaru, pravite ovakve osnovne pravopisne greške koje ne bi trebalo da se dešavaju ni klincima prvačićima, cccc?
Pa se onda neko pita zašto je prosveta dotakla najdublje dno dna od kada postoji na ovim prostorima?
I kakvi vas radikali spopali i ostale stranačko dos-ovske bljuzge , bla bla truć insinuacije ?
Za razliku od svih vas ja sam k’o ‘tičica na grani, slobodna da iznesem svoje lično mišljenje kad i gde to hoću i ako hoću…pa pa do daljnjeg , drugi dan Nikoljdana , valja ispoštovati rodbinu i prijatelje, a i lak na noktima mi se već osušio.
Којих увреда? Да ли Ви мене провоцирате, или је Ваше питање озбиљно? Побогу госпођо Гордана, па Ваш поседњи текст је састављен од увреда. Довели сте у питање и мој углед, знање и рад са ученицима. Са којим правом? Човек сам у годинама, могу и да погреши у писању. Нисам више млад, немам „око соколово“, а иначе брзо куцам,
Ако је мој lapsus linguae Вама доказ да сам необразован, онда немам речи…
Ви нисте неутрални, то је само испразна реторика, којом овде покушавате да нам бацате прашину у очи. Ви сте отворени гласноговорник СРС идеологије,који ни једном једином речју нисте осудили, и поред свег зла које је нанела српском народу.
Верујте, заиста желим да чујем Ваше мишљење у вези убиства Славка Ћурувије, отимце стана породице Барбалић, и осталих (не)дела Вашег политичког идола.
Uopste mi nije jasno sta ova zena hoce, zbog cega je dosla na ovaj blog? Niti ume civllizovano da diskutuje, niti zeli da odgovori na postavljena pitanja. Jedino ume da nam svima uzima meru, zakaci se tako za nekoga i onda vredja, vredja, vredja… Samo sto mene niti moze, niti ume da provocira, jer znam kako treba sa odbeglim pacijentima. Na zalost, sretala sam takve kroz zivot.
ha ha ha ha ha ha….
“mojoj beogradskoj Osnovnoj Školi”
Veoma pismeno Gordana, veoma pismeno… ha ha ha ha ha ha
Valjda ste hteli napisati: “mojoj beogradskoj osnovnoj skoli”, jer se veliko “O” pise samo kada se uz tu rec navodi konkretno ime osnovne skole. Npr. Osnovna skola “Stevan Sremac”, ili u Osnovnoj skoli “Stevan Sremac”. Drugom nesto spocitavate, a sami gresite. Pa normalno je da svako od nas pogresi kada pise, posebno ako vise mislimo na napisano nego na pravopis. Grese i vrhunski novinari i pisci, a kamoli oni kojima pisanje nije zanat. Lektori su korigovali dela knjizevnih veličina, a ja cu sada paziti na svako slovo dok pisem komentar anonimusima koji sve druge vredjaju.
I jeste radikalka, namirisala sam Vas od prve recenice koju ste ovde napisali. Od Vas do sada ne cuh rece osude za rezim iz devedesetih, za sve sto je tada radjeno. Za vasu informaciju, nisam to htela do sada da pominjem, moj baka je komsinica porodice Barbalic, i dobro sam upoznata sa onim sto je Vas prof. dr Seselj uradio tim ljudima, bez ikakve krivice i povoda.
Samo dve godine kasnije, rezim koji je otvoreno podrzavao prof. dr Seselj je ubio Slavka Curuviju, koji mesec kasnije pokusao da ubije Vuka Draskovica i Zorana Djindjica, a godinu dana posle ubijen je Ivan Stambolic. Od progona i da bi sacuvao zivu glavu na ramenu i sam Predrag, ili kako ga vi krajnje nevaspitano nazvaste – Peca, je morao da bezi iz Srbije. I “tamo daleko” je objavio svoj knjizevni prvenac, a vi se zapitajte zasto i zbog koga, ako imate i malo soli u glavi – sto bi rekla moja baba.
Komicno! Pa vas SRS je prepuna „dodjosa“, raznih Seselja, Radeta, Dragisica, Sarovica…
Ako je tačno da je Nikolić kupio diplomu, a gde ima priče tu ima i istine. Onda iz moralnih razloga bi trebao da podnese ostavku, ne zbog sebe nego zbog Srbije ako je imalo ceni.