Skip to content

Otvoreno pismo Tomislavu Nikoliću

07/08/2012

Слика

 

Gospodine Nikoliću,

– Inače ne razgovaram sa izdajnicima, a imam i veliki problem jer ne znam odakle da počnem i kome da pišem, starom ili novom predsedniku, ili obojici – naveli ste u uvodu pisma koje ste u septembru 1995. poslali Slobodanu Miloševiću.

Tih problema nemam. Razgovaram i sa izdajnicima, a pišem Vam obojici, i Nikoliću – radikalskom četničkom vojvodi, i Nikoliću – evroatlantskom naprednjačkom demokrati. Naprosto, iako ste naopako okrenuli političke stavove koje ste zastupali 18 godina, siguran sam da Vam je karakter ostao nepromenjen. Upravo zbog toga, znam i odakle da počnem s testiranjem Vaše transparentne spremnosti da abolirate novinara Lasla Šaša, osuđenog na 150 dana zatvora.

To Vam je bilo lako. Potpišete neki papir, pozirate pored starog novinara i emitujete floskule o „početku borbe za slobodu mišljenja“. Evo težeg zadatka.

Pozivam Vas da preispitate presude, obustavljene i još aktivne sudske sporove koji se vode protiv mene, a sve zbog izjava Vašeg „političkog sina“ Aleksandra Vučića. Kao nezvanični vlasnik dnevnog lista „Pravda“, Vučić je, često se pozivajući i na Vas lično, serijom prevarnih radnji uspeo da me ubedi da objavim nekoliko tekstova zbog kojih su me tužili neki njegovi i Vaši tadašnji politički protivnici, a aktuelni koalicioni partneri i intimni prijatelji. Kad su presude stigle, Vučić je, naravno, nestao.

Nažalost, u prilogu ne mogu da Vam dostavim sve predmete. Nemam ih. U novembru 2009. godine, Vučić je na mesto direktora izdavačkog preduzeća Pravda Pres postavio Anu Stefanović, suprugu Vašeg partijskog kolege i predsednika Narodne skupštine Nebojše Stefanovića. Po preuzimanju dužnosti, gospođa Stefanović je, da bi uposlila svoju prijateljicu advokaticu Snežanu Rakočević, otkazala punomoćje advokatskoj kancelariji Glavonjić. (Setićete se Dobrivoja Bobana Glavonjića, zajedno ste 1998. i 1999, Vi kao potpredsednik vlade Mirka Marjanovića, Vučić kao ministar protiv informisanja i Glavonjić, tadašnji predsednik Privrednog suda, ozakonili progon nepodobnih novinara i medija.) Ljut zbog otkaza, Glavonjić je odbio da vrati spise predmeta dok mu se ne isplate zaostali desetomesečni honorari. Bar je meni tako rečeno. Uglavnom, većinu spisa nemam, ali Vama neće biti teško da ih nabavite. Uradite to, pročitajte ih, uživaćete dok evocirate uspomene na vreme Vaše prve vladavine, koja je Srbiju zavila u crno, a Vama omogućila da ispunite sve političke i lične ambicije.

Redom, to izgleda ovako.

 

1. Sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, Vladan Ivanković doneo je presudu u predmetu II K. br. 1103/2007, kojom sam osuđen na kaznu od 30.000 dinara.

Vladimir Popović, zvani Beba, tužbenim zahtevom tražio je 500.000 dinara zbog nematerijalne štete koju je pretrpeo usled objavljivanja navoda koji su „mogli da naškode njegovoj časti i ugledu“.

Na objavljivanju sporne informacije insistirao je njen autor, Aleksandar Vučić. Moje protivljenje da tekst objavimo u takvoj formi, Vučić je amortizovao tvrdnjom da ima dokaze, pa čak i da ćete se i Vi, gospodine Nikoliću, pojaviti kao svedok na suđenju.

– Tomi Nikoliću je sve ispričao Žarko Zečević, koji će o tome svedočiti u postupku koji se vodi protiv članova zemunskog klana i „crvenih beretki“, optuženih za otmice Milija Babovića i Miroslava Miškovića. Nije Beba toliko lud da tuži zbog ovoga. A ako ipak to uradi, ne brini, imaćeš dokaze i svedoke – tvrdio je Vučić.

Nećete verovati, ali zaista sam pomislio da ne laže. Kako ste Vi to voleli da ističete, poštenog je lako prevariti. Da sam prevaren, uverio sam se pred prvo ročište, kad je Vučić tražio da preuzmem odgovornost za tekst i da ne pominjem ni njega, ni Vas, a naročito ne gospodina Zečevića.

– Ako baš izgubimo spor, nema veze, baš te briga, „Pravda“ će platiti, nećeš ti – rekao mi je.

Rekao i slagao.

Presuda je u redakciju, na ruke Đorđa Minkova, tadašnjeg direktora „Pravde“, stigla u septembru 2009. Direktor je, sigurno u dogovoru s Vučićem, odlučio da presudu stavi u fioku, da me o njoj i ne obavesti, kako ne bih insistirao da bude plaćena. Za nju sam saznao nekoliko meseci kasnije, na suđenju s Vladimirom Popovićem, zvanim Beba, u drugom sporu.

– Ne znam zašto to Minkov nije platio, nemoj da brineš, danas ćemo to regulisati – odgovorio mi je Vučić na pitanje zašto presuda nije plaćena.

Pretpostavljate, Vučić je opet slagao.

Dve godine kasnije, 23. aprila 2012, na mojoj kućnoj adresi pojavio se Goran Stojanović, sudski izvršilac Osnovnog suda u Pančevu, po nalogu sudije Jelene Dragović, da izvrši popis imovine moje majke Radmile Živanić. Pošto ja nemam nepokretnu imovinu, njoj će, ukoliko ne platim kaznu, oduzeti i prodati stvari. U toj kući, nažalost, nema mnogo toga vrednog, iako ima više nego što Vi pamtite u radničkoj baraci Vaše majke Živadinke. Tu je sličan šporet „smederevac“, ali tanjiri nisu plehani i, osim radija, tu su čak i dva televizora. Nema skupih predmeta, ali ni prevaranata i lažova.

Budite sigurni, ne lažem Vas kad kažem da mi ne pada na pamet da platim tu kaznu. Neka Vaša vlast pleni imovinu, neka me hapsi i zatvara. Spreman sam na sve, samo ne na to da postanem kao Vučić. I, naročito, kao Vi.

 

 

2. Sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, Sanja Ivanković, na sraman način vodila je predmet P-758/09, opet po tužbi Vladimira Popovića, zvanog Beba.

„Pravda“ je objavila intervju s Milom Đinđić, majkom pokojnog Zorana Đinđića. (Sećate ga se, bio je premijer do 12. marta 2003, dok se nisu ispunile Vaše najave da će biti ubijen.) U određenom kontekstu je pomenut i Vladimir Popović, zvani Beba. Dovoljno za tužbu. Navodi iz izjave gospođe Đinđić nisu bitni, sporan mu je bio plasman fotografija i opreme teksta, kao i to što nije objavljen nepotpisani demanti, adresiran na nepostojeću osobu.

Šta je bilo s presudom, da li je poništena ili je postala pravosnažna, ne znam. U međuvremenu sam napustio „Pravdu“. Međutim, znam da sam bio šokiran dok sam u sudnici slušao kako Vladimir Popović, zvani Beba, iznosi detalje svojih razgovora s Aleksandrom Vučićem, njegovim bratom Andrejom, kao i kumom Nikolom Petrovićem, zvaničnim suvlasnikom „Pravde“. Tada, dok sam ga slušao, nisam verovao Vladimiru Popoviću, kao što mu nisam verovao ni kada je govorio o tome kako ste Vi, navodno, 1992. „pobili neke babe“ u slavonskom selu Antin.  

Pročitajte zapisnik sa saslušanja tužioca Bebe. Ja ću ga objaviti u celini u insajderskoj knjizi „Vučić i ja: Greh, stid i kajanje“, koju privodim kraju.

 

3. Sudija Jelena Kilibarda je, kao predsednik veća u predmetu K. 64/08, vodila postupak protiv mene po tužbi Mlađana Dinkića. Sporna je bila izjava Aleksandra Vučića, ponavljana i u drugim medijima, da „ruska Federalna policija vrši istragu poslovanja moskovske Evroaksiz banke zbog spornih transakcija s Narodnom bankom Jugoslavije u vreme kad je njen guverner bio Mlađan Dinkić“.

Vaš aktuelni koalicioni partner Dinkić tražio je odštetu od 6.000.000 dinara. Gorljiv, nepotrebno agresivan, lider G17 plus, u sudnici je zavrtao rukave i opisivao „plikove“ koji su mu iskočili po koži usled stresa koji ga je snašao kad je pročitao tekst u „Pravdi“.

Mene su „plikovi“ spopali kasnije, kad sam shvatio da sam žrtva još jedne Vučićeve spletke.

– Naravno, stižem na suđenje – rekao mi je Vučić kad je dobio poziv za saslušanje u svojstvu svedoka odbrane.

Nije se pojavio. Ni na tom, ni na sledećem ročištu. Sudiji Kilibardi to je bilo dovoljno da povuče rešenje o pozivanju Vučića kao svedoka. I, tu nije kraj. U jednom tekstu o stanju u srpskom pravosuđu, kao negativan primer pomenuo sam Jelenu Kilibardu.

– Nemoj da napadaš nju, ona je naša – zahtevao je nezvanični vlasnik „Pravde“, Vaš „politički sin“.

Gospođa Kilibarda je znala da ja nisam „vaš“. Prilikom slučajnog susreta u Palati pravde, gde sam, Vučićevom i svojom krivicom, bio često pozivani gost, na hodniku, onako usput ali vrlo odlučno mi je rekla: „Osvetiću ti se“.

Za razliku od Vučića, nije me slagala. Presudu nikada nisam dobio, ali sam obavešten da smo „Pravda“ i ja osuđeni na kaznu od 450.000 dinara. Obavešten sam i da sam se žalio. Sad ja Vas obaveštavam da je i tu presudu Vučić sakrio u neku fioku.

 

4. Prelaskom u Viši sud u Beogradu, Jelena Kilibarda je vodila postupak u predmetu P. br. 20122/2010, koji je okončan presudom da platim 100.000 dinara. Sudila je po aktuelnom Zakonu o informisanju, koji u članu 70. jasno definiše da za sporne navode odgovara isključivo autor teksta, a ne glavni urednik. Autor teksta je poznat. Osuđen je glavni urednik. Na taj način, sudija Kilibarda je ispunila pretnju da će mi se osvetiti. Ako je verovati Vučiću, „Kilibarda je naša“, odnosno „vaša“. Pogledajte spise, smešniji su od Vaših govora na engleskom. Sudija Kilibarda je prihvatila uveravanja tužioca da je njegova majka imala problema s pritiskom, ne znam da li srčanim ili krvnim, posle čitanja teksta u „Pravdi“. Inače, po tvrdnjama tužioca, njegova stara majka, nastanjena u selu pored Bratunca, svakodnevno je putovala preko Drine, u Loznicu, da kupuje „Pravdu“. Pa, u to ne bi poverovala ni Vaša saradnica Jadranka Joksimović.

Dakle, poručite „vašoj“ sudiji Kilibardi da kaznu neću platiti. Ne novcem. Da me osuđuje, može. Neustavnom reforomom pravosuđa, dobila je ovlašćenja da zloupotrebljava funkciju. Međutim, neću dozvoliti da me poniživa. Ni ona, ni Vi, a naročito ne Vaš „politički sin“.

 

5. U Osnovnom sudu u Pančevu vodi se spor protiv mene zbog objavljenog teksta u kome su iznete izjave jednog člana Srpske napredne stranke.

Primer je, bar meni, interesantan zbog torture koju sporovode postupajući sudija Mojse Kostić. Ni posle dve godine nije odgovorio na moj zahtev za odbacivanje tužbe protiv mene, pošto je poznat autor, kao i proglašenja Osnovnog suda u Pančevu kao mesno nenadležnog. Kako ga ja obavestim da nisam u mogućnosti da dođem na ročište, tako sudija odmah zakaže suđenje, pa šalje policiju da mi uruči poziv. I u spisu predmeta, iz podnesaka tužioca, jasno se vidi da se sudija Kostić s tužiocem dogovora kada i kako će biti održavani pretresi.

Za to ne mogu da krivim ni Vas, ni Vučića. Ipak, i u tom predmetu ste, makar posredno, prisutni. Nevenka Stojčević, urednik rubrike u kojoj je objavljen sporni tekst, u potpisanoj izjavi koja je priložena uz odgovor na tužbu, navodi da je autor teksta Zoran Savanov, predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Kovačici, zahtevao da se njegov prilog prihvati „i pozvao se na stranački dogovor da takav tekst bude objavljen“.

Ne znam ko je i kada pravio „stranačke dogovore“ šta da se objavi u novinama u kojima sam bio glavni i odgovorni urednik. Da se i tako šta dešava saznao sam tek kad sam dobio tužbu. Sve navode proverite u predmetu 8K. br 1516/10 koji se vodi u pančevačkom sudu.

 

Na moju veliku žalost, ovakvih primera ima još, ali i ovo je dovoljno da razumete koliku štetu mi je naneo Aleksandar Vučić.

Znam, nema smisla da Vam opisujem Vučića, Vi ga bolje poznajete. Za razliku od Vas, ja sam samo tri i po godine, kao glavni urednik „Pravde“, trpeo njegove frustracije i suočavao se s posledicama njegovih spletki, intriga i prevara. U tome, Vaš staž je mnogo duži i sadržajniji. Da ne skrećem s teme, ovom prilikom neću da Vam otkrivam šta mi je sve Vučić pričao o Vama. Uostalom, ne biste se iznenadili.

Da se razumemo, ne tražim aboliciju. Od Vas ne bih ni lek uzeo. Ne bih Vam ga ni dao. Nisam kriv za objavljivanje Vučićevih neistina, ali jesam za saradnju s njim. Sadio sam tikve s njim, neka mi se razbiju o glavu.

To me boli. Zato sam rešio da tu bol podelim s Vama.

Gospodine Predsedniče, Vi ste, kao i Vučić, još i pre lične evropejske mutacije, vlastitu odgovornost za pogrešne političke stavove i poteze prepuštali sudu birača, smatrajući da ste dovoljno kažnjeni ako na izborima osvojite manje poslaničkih mesta. To bi, možda, moglo i da se prihvati da Vaša politička praksa nije značajno doprinela povećanju ratnih strahota na prostorima bivše SFRJ, kada ste demagoškom hipnozom stimulisali mnoge Srbe da stanu u red ubica ili žrtava. (T. Nikolić: „Postoji ideja zbog koje je bilo vredno i umirati i ubijati. Ta ideja je očuvanje srpstva i spas od zatiranja srpskog imena.“ – Zajednička sednica Veća građana i Veća republika SRJ, 16. oktobar 1992.) Posledice Vaših aktivnosti nalaze se na svim stratištima, u stotinama hiljada grobova u kojima trunu ostaci ljudi boljih od Vas, u razbijenim sudbinama više od milion izbeglica i prognanika, na otetom Kosmetu, u sećanju svih svedoka državne i nacionalne katastrofe, koja je ratovima, inflacijom, sankcijama i izopštenjem iz sveta uništila nekoliko generacija Srba i drugih naroda u regionu. Zbog iste ideologije, stavova i postupaka, istih ili sličnih izjava, Vašem „političkom ocu“, Vojislavu Šešelju, devet godina se sudi u međunarodnom krivičnom sudu za ratne zločine u Hagu. Iako ste sve radili zajedno, Šešelja čeka, verovatno, doživotna robija, a Vas podrška briselske, vašingtonske, pa i haške administracije. Razlika, siguran sam, postoji. Šešelja, kakav god bio, u hašku ćeliju odvela je velikosrpska ideologija. Vas je ona dovela do statusa jednog od najbogatijih građana Srbije. U vreme NATO bombardovanja, bili ste potpredsednik „vlade narodnog jedinstva“. Ta vlada nije uspela da spreči agresiju koja je Srbiji nanela ogromnu materijalnu štetu i 2.500 ljudskih žrtava. Dok je u Batajnici sahranjivana mala Milica Rakić, zbog koje ste vrlo radikalno optuživali i osuđivali „evropske državnike kojima su cipele uprljane krvlju srpske dece“, Vi ste useljavali u stan koji Vam je vlada poklonila. Nemam iluzija, zaista verujem da ste predsednički mandat dobili zahvaljujući i glasovima mnogih članova porodica koje su zavijene u crno tokom ratova u kojima ste imali istaknutu ulogu, nekad s puškom u ruci, nekad s mikrofonom pred ustima. Mnogi su Vam oprostili. Ja neću.

Neću da mene progone krivičnim tužbama zbog Vučićevih navodnih kleveta, uvreda i nanošenja duševnih bolova raznim politikantima i manipulantima. Ako „čast i ugled“ Vladimira Popovića, zvanog Beba, i „plikovi“ Mlađana Dinkića imaju cenu koju ja moram da platim, Srbija neće biti normalna država dok se Vama ne ispostavi cenovnik za suze svih zabrađenih majki koje su se, nad grobovima svoje dece, tešile Vašim rečima da „za očuvanje srpstva vredi umirati i ubijati“.

Nema mi druge, pošto neću da plaćam Vučićeve grehe, moraću da istinu i pravdu branim na isti način na koji ste Vi, u aprilu 2011, pokušali da iznudite raspisivanje izbora. Kao Vi, i ja ću da štrajkujem glađu i žeđu. Bez infuzije. Naravno, i bez Milana Beka, mitropolita Amfilohija i stranih diplomata. Ostalo mi je samo da štampam Vašu političku biografiju pod naslovom „Krvava bajka Tomislava Nikolića“, pa da, odmah posle promocije, počnem sa štrajkom koji možete samo Vi da okončate, ako podnesete ostavku na mesto predsednika Srbije. Još nisam odlučio gde ću da štrajkujem. Možda pred američkom ambasadom, izvorištem Vašeg političkog preokreta. Mogao bih i pred zgradom KBC „Beograd“, gde ste i sami bili spremni da „žrtvujete život za Srbiju“. Ipak, trenutno mi kao najbolji izbor izgleda mermerno stepenište pred Vašim „orlovim gnezdom“ u Bajčetini. U Bajčetini, koja nema kanalizaciju, ali ima helidrom. Doduše, nije ni to loše. Kakvi ste, očekivao sam da na gledićkim padinama napravite omanje ali funkcionalne logore za prevaspitavanje nepodobnih novinara, redovnih studenata i sličnih provokatora. Kako god bilo, na vreme ću Vas obavestiti o mestu i vremenu početka štrajka.

Ne očekujem Vašu reakciju. Pamtim kako ste bili zadovoljni kad je ubijen Slavko Ćuruvija. Deset godina ste javno ponavljali da Vam nije žao novinara koji je sleđa izrešetan s dvadeset metaka. Tvrdili ste da je pravio skandalozne novine, pa nije ni zaslužio da drugačije prođe. U vreme brutalne hajke na „Dnevni telegraf“ i Ćuruviju, s njim sam pisao knjigu čije objavljivanje on nije dočekao („Poslednja ispovest Slavka Ćuruvije – Oni ne praštaju“). Režim u kome ste i Vi učestvovali nije mu oporostio slobodu da misli drugačije. Međutim, ni tada nije pobedio strah. S vlasti ste, gospodine Nikoliću, oterani revolucionarnim talasom obespravljenih i ojađenih građana. Neće me iznenaditi ako se na isti način završi i ova, druga, Vaša ekskurzija na čelu države.

Kasnije, novinare koji su se raspitivali o Vašoj nagomilanoj imovini, brutalno ste psovali i nazivali „kučićima koje bi trebalo vezati“. Meni je to dovoljno da procenim kako biste mi i sada, posle ovog pisma, sa zadovoljstvom sami presudili, verovatno onom kuburom koju Vam je poklonio stari prijatelj Sadam Husein ili „crnom strelom“, opasnom snajperskom puškom kojom je Šešelj na Vas izvršio jedan od nepostojećih atentata. Ako se odlučite i za takav scenario, nema veze. Spreman sam da stanem u red žrtava Vaše politike.

Videćemo šta će da se desi.

Ovo pismo ću proslediti američkoj ambasadi i Kancelariji Saveta Evrope u Beogradu. Vučiću neću. Kao kontrolor svih srpskih obaveštajnih službi, on će za pismo saznati i pre Vas. Neka. Neka čita i neka se, kao i ja, kaje što me zvao da sarađujemo.

Slobodana Miloševića ste javno i često pozivali da izvrši samoubistvo. Pismo, koje ste mu uputili 1995, završili ste rečenicom: „Prokleti bili“!

Neću da Vas nagovaram na suicid, dokazali ste da ste tome skloni, a neću ni da Vas proklinjem iako Vam želim isto što i Vučiću, Dinkiću, Bebi Popoviću, sudijama Ivankoviću, Kilibardi, Dragović, Kostić i ostalim političkim i pravosudnim nasilnicima. U jednoj skupštinskoj debati, kolegu iz suprotstavljene stranke savetovali ste citatom grofa Miraboa: „Gledajte ubuduće samo to da zaslužite da budete zaboravljeni“. Bilo bi Vam korisno da i sami primenite tu mudrost. Na meni je da Vam, u meri svojih mogućnosti, ovim pismom, knjigom i štrajkom otežam taj posao.

 

 

Bez poštovanja.

Predrag Popović

Advertisements

From → Uncategorized

29 коментара
  1. Dalibor-Stojicic permalink

    Shvatice narod kakvo je zlo izabrao samo bice kasno.

    • Nije dobro potcenjivati narod. Analiziraj rezultate drugog kruga predsedničkih izbora 2008. i ovih iz maja 2012. Pre četiri godine izašlo je 2,5 miliona više glasača. Siguran sam da su apstinirali svi koji su nezadovoljni rezultatima Tadićeve vlasti, ali nisu imali snage da podrže njegovog najozbiljnijeg kandidata. Drugim rečima, čak 2,5 miliona građana je pokazalo političku zrelost i dalo nadu svima koji više veruju svojim očima nego Tadićevim i Nikolićevim lažima

      • Dalibor-Stojicic permalink

        Slazem se da je mnogo njih apstiniralo zbog nezadovoljstva ali isto tako je veliki broj onih koje je sam Tadic uverio u sigurnu pobedu svojom nonsalancijom i kurcenjem u poslednjoj nedelji pred izbore (pogledaj samo gostovanje na Prvoj u emisiji „Zene“ ) a sa druge strane i serija Tominih gluposti je mnoge uverila da neobrazovani kandidat nema apsolutno nikakve sanse u drugom krugu. Ne preterujem kad kazem da mi je na dan izbora desetak ljudi reklo da ih mrzi da glasaju a i sto bi kad Tadic sigurno dobija. Pretpostavljam da sad zvucim kao neko ko cmizdri zbog Tadicevog poraza i na neki nacin i jeste tako ali samo iz razloga sto sam uveren da je Srbiju sa Tomislavom Nikolicem i Aleksandrom Vucicem snaslo najvece zlo koje je moglo da je snadje. Jako bih voleo da gresim.

  2. VI iz DS biste da nam vlada vaš predsednik govno od Borisa Tadića večito do vaše smrti stoko deesovska. E pa valjda postoji nešto demokratije i ovde u Srbiji. DOsta je lopova i uzurpatora Tadića. Pustimo druge da probaju.

    • fukara permalink

      Види се да си ипак само активиста ,лепач плаката који нема везе са животом и мозак ти као и већини напредњака функционише на Вучићево навијање. Прво ниси способани ни један текст да прочиташ,да га разумеш и сватиш. Немаш појма ко стоји иза овог писма,ниси схватио да је у питању новинар који апсолутно нема везе ни са једном политичком партијом ,нити је икада био члан ни једне странке.Писмо је чињенично,поткрепљено доказима ,писмо човека који је имао ту (не)срећу да једноставно бавећи се својим послом нелети на Вучића не схватајући да иза новина Правда стоји „свемоћни “ Вучић који није способан да схвати шта је слобода медија….јер његова слобода медијија је на далеко позната.

      • Lukas permalink

        Bravo fukaro :))) Aktivisto, idi lepi plakate …

    • Kako se odmah poznaju naprednjaci, po recniku govoro, po njihovoj nepismenosti. Steta njihov uzor je Tomislav Nikolic isto nepismen covek! E drzavo Srbijo ko te vodi jos malo i bankrot

      • Smesan si, Predraze, pismeni covece! permalink

        Ti si pismen. Malo te je*u zarezi! Da te naucim! >>> Steta, njihov uzor je Tomislav Nikolic, isto nepismen covek. E, drzavo Srbijo, ko te vodi, jos malo i bankrot.

    • @aktivista izvini ali ne mogu da se složim sa tim da mesto predsednika jedne zemlje kao što je Srbija može i treba da se proba. Pa nije to sladoled da bi probao. U pitanju su životu ljudi..

    • Dolazak Tomislava Nikolića na vlast nije „proba“, nego repriza. Vladarski debi obeležio je ratom protiv celog sveta, gubitkom Kosmeta, progonom nepodobnih novinara i političara, kao i uzimanjem državnog stana. Tadićev režim je naneo brojna zla narodu i državi, među kojima je jedno od najvećih i najbolnijih formiranje Srpske napredne stranke. Dr Viktor Frankeštajn je uspeo da uništi čudovište koje je stvorio. Tadić se preigrao, čudovište ga je pobedilo

  3. Dalibor-Stojicic permalink

    Nazalost, dok u svetu u 21-om veku slepcima vracaju vid, u Srbiji ni ovima sto nemaju taj hendikep ne pomogne niko da progledaju.

  4. Dekson permalink

    Pedja, samo udri po rezimu! Nece biti da je svaka kritika aktuelnog rezima Tomislava Nikolica i Aleksandra Vucica izasla iz kuhinje DS-a. Pedja Popovic je slobodan strelac. Iz prethodnog teksta se vidi da zna da pogodi pravo u metu. Zasto bi aktuelni vlastodrsci ostali bez ostre kritike javnosti. Samo napred! Sa jos malo zacina sa „dvora“…

  5. milan permalink

    koji si ti majmun gospodine AKTIVISTO sta ti znas ko je kakav nisi izasao iz ove jebene zemlje ti nekom da pricas ko je i kakavje SRAMOTI SE!!!!

  6. perakojot permalink

    ma ti aktivosto si kadar za vladu, vidi se, povezan si sa mozgom na svakih mesec dana, tvoj sofer-diplomac je kupo diplomu a za to se ide na robiju! ali zbog takvih kao sto si ti, paljevina, lazni srbin i svasta nesto postao je predsednik koji ce nas odvuci u ogromna sranja prvo sa kosovom pa sa ostatkom sveta, orah iz ruje mu ne bi bre uzeo, smrdi bre peko ekrana na loj koji je mazao kod mustafe…

  7. Dragoljub permalink

    Aktivista….odmah se vidi ciji si pristalica….ovog isto tako nepismenog kao sto si ti….idi prvo zavrsi bar cetiri razreda osnovne skole, nemoj da brukas “ presednika “ on bar ima kakvu takvu srednju skolu, pa nesto pisi…uzasno !!!!

  8. Da je pola istine a jeste ,mnogo je

    !!

  9. admin permalink

    Reblogged this on Zokster Something.

  10. zdrale permalink

    crveno-crna koalicija,IPAK SE OKRECE..

  11. По ко зна који пут понављам: После толико изјава политичких скотова да је било огромних крађа на изборима, сви органи ове земље су нелегални! Нико, ама баш нико, више не говори о крађи изборне воље грађана. Зато, на први позив за уличну демократију, изађимо и изаберимо органе управе какви нам стварно требају. Нећемо да бирамо ВЛАСТ, већ државне органе у служби становништва Србије. А за ове политичке фукаре, спремимо катран и перје! До победе!!!

  12. Miroslav permalink

    I malo i veliko zlo su zlo. Verovatno će svi aktivisti da shvate.

  13. Светислав permalink

    Бојим се,у ствари,радујем се, што Предраг Поповић много зна и да ће раскринкати ово,како рече,Франкенштајново чудовиште!Овом приликом честитам на изванредним књигама:“Политичка фукара“и „Речник…“Ову другу читам по ко зна који пут!Да ли су стављене на мрежу?

  14. Svetozar Gunic permalink

    Drago mi je da mogu da pročitam reči poznatog novinara,publiciste,urednika Predraga Popovica-Pedje sa kojim sam ranije i saradjivao i oboje bili zadovoljni…Jedino nisam zadovoljan sa ((NE)PRAVDOM koja mi je ostala dužna više od 5o.000 dinara…Ali to nema veze sa Popovićem…
    Popoviću svaka čast…
    Svetozar Gunic-fotoreporter

  15. Ekana permalink

    Dragi kolega, bili ste glodur „Pravde“, i shodno tome ste morali biti (a vidim da jeste) upoznati sa svim pravnim aktima koji regulisu i rad u medijima. Pocetnik sigurno niste bili, pa je tim vece moje cudjenje da Vas je gosin Vucic tri puta zednog preko vode preveo. To Vam bas i ne ide u prilog, posebno izjava da ste mu verovali !?! Onda ste i Vi, shodno recenom, bili partijski poslusnik, u suprotnom ne biste prihvatili da objavljujete tekstove na „casnu rec“…
    Previse zuci u pismu izliveno (s pravom, kada se ima u vidu suma kojom bi da Vas oglobe), ali Vas pitam, kao neko ko se istom korom hleba hrani, sta ste do sada cekali i zasto o tome niste ranije govorili? Pa mnogi mediji, za vreme stolovanja gosin Tadica, bi to jedva docekali, a uz njih i oni na vlasti kojima su bile neophodne mrlje supranikove, kako bi ga na bojnom polju pobedili. Ovako, post festum, nije od koristi nikome, pa ni Vama, na zalost.
    O novinarskoj hrabrosti ovde nema ni govora…

    • Draga pametna, hrabra i anonimna koleginice, uz napor čitanja teksta uložite i napor razumevanja.
      Da, u pravu ste, ne ide mi u prilog što me Vučić preveo žednog preko vode. Glup sam, ali to nije kažnjivo krivičnim zakonom.
      Da, u pravu ste, nije trebalo da mu verujem na „časnu reč“. Kajem se.
      Da, previše žuči je u pismu. Na moju veliku žalost, nisam opušten i smiren kad ratujem protiv skotova koji mi ugrožavaju egzistenciju.
      Da, ovde nema ni govora o novinarskoj hrabrosti, nego o mojoj ličnoj odluci, koja nema veze ni s novinarstvom, ni s politikom. Mogao bih to da objašnjavam, ali nema smisla, ne nekome ko govori o „novinarskoj hrabrosti“ a krije svoj identitet, iz straha ili stida, svejedno.
      Ne, sve ostalo što ste napisali nema veze s mojim tekstom.
      Kako mogu da, „shodno rečenom“, budem „partijski poslušnik“? Koje partije? Vučić mi je ove probleme napravio dok je bio radikal. Doduše, lagao me i kao naprednjak.
      Šta sam čekao?
      Pročitajte tekst ponovo, obratite pažnju na pomenute datume, pa i na poneku činjenicu. Za nabrojane sudske presude saznao sam kasno i, po pravilu, slučajno. Nadam se da nemate tih iskustava, pa moram da vam skrenem pažnju na činjenicu da sudska pošta stiže na ruke direktora izdavačke kuće, a ne glavnog urednika. Onda direktor nazove Vučića, kaže mu da je dobio presudu, a gazda Vučić mu naredi da meni to ne pominje, nego da rešenje stavi u fioku. Kad sam saznao dokle je to otišlo, napisao sam ovo otvoreno pismo.
      Na kraju, znam da ni ovaj odgovor na vaš komentar neće biti od „koristi“ ni vama, ni meni, ali hvala što ste se potrudili da, iako ofrlje, pročitate moj tekst i napišete komentar. Ipak, poslušajte preporuku iz prve rečenice ovog odgovora.

  16. Gordana D. permalink

    E, ovo sam tražila , ovaj tekst al’ izvini što mi pade na pamet da ti je blog nadgledan mož’ da bidne i čim ostavim neki komentar i zadržim se ovde duže od par minuta , laptop mi poludi načisto , a provajder kažnjava monumentalnim ukidanjem mreže…haha nije da verujem u teorije zavere , a nije ni da ne verujem ali mutne su to rabote za nas podanike ovih vlasti tj. nas koji još pamtimo Vučićev čuveni zakon o informisanju ( lol).

    Mislim da je pravo vreme za nastavak sage o akterima iz teksta , ustvari ja bih volela da to ispratim pa možda nam i izađeš u susret?!

    Zanimljivo je ovih par naprednjačkih vojnikuša/ka ma kako da se predstavljaju pa i „novinarima“, a što da ne?
    Svedoci smo da nam zavladaše najgori od najgorih , a sličan se sličnom raduje . Kakva vlast – takvi joj i novinari iliti : njih iz selendri povukoše al’ selendre iz njih neće nikada.

    * selendre kao karakterna osobina , a mož’ i mesto odakle utekoše ako su ( prim,aut).

    I što neko gore reče, prepoznatljivi su na kilometar i bez čuvenih terazijskih pokretnih stepenica.

  17. Zoran Savanov permalink

    Поштовани,Г-дине Поповићу,

    не морате се узрујавати,сакривати,и ко зна шта још,предмет 8K. br 1516/10,је окончан.
    Ви и ја се нисмо ни упознали,па,макар и на суду,како би смо,један о другоме,говорили,нечега лошег,ружили један другог.

    Ви говорите о мени.Износите неистине,у делу,цитирам:“и позвао се на страначки договор,да такав текст буде објављен“.
    Ви се нисте појавили ни једном на суђење,а судија Мојсе Костић ,је на главном претресу 14.09.2012 године,затворио претрес,позитивно је решен,и за Вас ,и за мене,без притисака на било кога,јер је тужба,како и Ви знате поднета од стране председника Општине Ковачица,још 11.новембра 2009 године,члана Демократске странке,и ако Вас је неко малтретирао,то су радиле биране и реизабране судије,у најружнијем временском интервалу за Србију,у време владавине Демократске странке,није политичка фраза,и Ви то знате.
    Невенка Стојчевић,уредник рубрике,у којој је објављен текст,није могла да Вам каже да сам се ја позивао на страначки договор,јер ја то од ње,нити,од било кога другог нисам тражио,нити сам знао о било каквом “страначком договору“.Нажалост,очигледно,да је лагала,не знам из којих разлога,вероватно само њој знаним.
    Ја сам са њом телефонски разговарао,рекао да имам причу из Ковачице,рекла је да доставим мејлом,доставио сам,“они“ су је обрадили,поставили наслов,и објавили,све дуго је лаж.
    Питање: између којих странака је постојао,како кажете “страначки договор“,ту вероватно мислите на више политичких странака,јер спомињете мене,да сам председник Општинског одбора Српске напредне странке у Ковачици.
    Нису Вам,валда,новине уређивале политичке странке?
    Ради истине,на сваком претресу,заказаном,на који Ви нисте долазили,из Правде је долазила,два пута сама директорка,Ана Стефановић,и ангажовани адвокат,или правник Снежана,презимена јој се не сећам,а након ње,адвокат Г-дин Пантелић.
    Ја сам Вас више пута тражио,речено ми је да сте напустили Правду,да сте у Баранди или у Сакулама,сада није више ни битно,али ипак,ради нас обичних,и малих људи,немојте писати и говорити неистине.
    Банат је ово,још држимо до поштења.

    Ваша огорченост,је не спојива са здравим разумом,толико мржње и беса,Ваше изневерене амбиције,новинар без сталног места боравка,али у нади да има спаса за Вас,пишем Вам овај одговор на текст,јер сам га тек данас прочитао.

    Ја ћу,ипак,Вам написати,

    С поштовањем,

    Зоран Саванов,из Дебељаче,и не тако далеко.

    • Gospodine Savanov, baš ste se potrudili da opišete nespojivost moje ogorčenosti sa zdravim razumom.
      Bravo.
      Predlažem, ipak, da ponovo pročitate moj tekst. Siguran sam da ćete shvatiti kako ste sve teze zasnovali na pogrešno shvaćenom delu u kome sam, čini mi se, vrlo jasno objasnio šta mi je rekla, napisala i potpisala koleginica Nevenka Stojčević. Sve što sam naveo predstavlja njeno a ne moje objašnjenje.
      Pošto imate mnogo razumevanja za sudiju Kostića, verovatno smatrate da se ni on, ni predsednik suda ne moraju izjasniti o mom zahtevu za ocenu mesne nenadležnosti suda u Pančevu, da ne nabrajam ostale procesne propuste.
      Podržavam vaš nastavak saradnje s gospođom Stojčević. Čim mi vreme dozvoli, a obećavam da ću se potruditi već sutra, u sudskim spisima naći ću njenu potpisanu izjavu i objaviću je na ovom mestu.

  18. Dali je moguce gospodine Vucicu da toliko se govori o novcu da je potreban, svaki dinar, uzimate od plata , od penzionera, a u Sapcu je toliko oduzeto duvana, od seljaka, vise nego sto je drzava otkupila, i sve to truli u policajskim memljivim , prokislim hangarima, i propada da ja i mnogi ljudi nemozemo da poverujemo sta se dogadja. Dovodi nas u sumlju da se vi sa nama salite, kada govorite o ustedama. Ako ste vec oduzeli od mucenog seljaka taj duvan koji je sa mukom uzgajao, onda ga bar prodajte uzmite taj novac u budzet, nemoj te da seljak gleda kako njegova znoj truli u memljivim policajskim hangarima.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: