Skip to content

DRAŽA PODJARIO LAŽNE ČETNIKE I LAŽNE PARTIZANE

16/05/2015

draza

Rehabilitacija Draže Mihailovića dokazuje da je moralni mrak najpodobniji za negovanje svetlih srpskih tradicija.

Ispravljanje nepravde stare 69 godina uznemirilo je lažove svih vrsta. Partizani i naslednici njihovih pljačkaških tekovina potpuno su zgroženi, dok četnici i njihovi falsifikovani sledbenici slave veličanstvenu pobedu istine, pravde i kame. Blago srbadiji, opet ima medijski atraktivan povod za besmislene podele i svađe. Naravno, i za omiljenu nacionalnu disciplinu – laganje.

Po običaju, dominiraju laži predstavnika vlasti. Ivica Dačić je najagresivniji i najlicemerniji. „Poništenje presude Mihailoviću je sramno“, kaže taj ekspert za sramotu. Draža je, u Dačićevim pijanim očima, izdajnik i saradnik okupatora i, kao takav, zasluženo je osuđen na smrt.

Možda je u pravu. Ali, Mihailović nikada nije potpisao nikakav dokument koji bi i u naznakama ličio na tzv. Briselski sporazum, nije se grlio i ljubio s teroristima kakav je Hašim Tači, nije svečano dočekivao Ejupa Ganića, organizatora pokolja 250 dečaka u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici, nije potpisao ugovor kojim se „novom okupatoru“, tj. NATO-u, na raspolaganje stavlja sva infrastruktura Srbije, nije pevao „Miljacku“, a sva imovina, koju je njegova porodica iznela iz rata, ne vredi ni deseti deo mita koji je Dačić dobio u onom koferu. Mihailovićeva vojska, koliko god bila tragikomična, izgledala je mnogo ozbiljnije nego SPS-ova horda razbojnika, koja tri decenije termitski detaljno proždire Srbiju. Svi četnički komandanti zajedno nisu opljačkali ni 1% imovine koju ima, recimo, Dušan Bajatović. Ili Nemanja Đorđević, Aleksandar Nikačević, Vladimir Zagrađanin, Dejan Backović, Branko Lazarević… Ili SPS-ove tajkunske tvorevine Milan Beko, Miroslav Mišković, Željko Mitrović, Predrag Ranković Peconi, Miodrag Babić, Bogoljub Karić, Stanko Subotić Cane, Milorad Vučelić… Ili SPS-ovi odredi smrti koje su predvodili Jovica Stanišić, Milorad Ulemek Legija, Ljubiša Buha Čume…

Dačić tvrdi da je suđenje Mihailoviću bilo regularno i da je presuda poštena. Možda je i to tačno. Draži su ratni pobednici sudili za komandnu odgovornost i osuđen je na streljanje iako mu nije dokazan nikakav lični zločin. Međutim, i Dačićevom političkom ocu, Slobodanu Miloševiću, sudili su ratni pobednici i to po istoj matrici, smatrajući ga odgovornim po komandnoj liniji.

Stavovi predsednika SPS-a imaju problem i s perfektom i s prezentom. Predratni komunisti, kakvi su tada bili, da su se dočepali Dačića stavili bi ga na najstrašnije muke: prvo bi ga otreznili, pa osudili po svim osnovama – kao buržuja, razbojnika, izdajnika… –  a onda nekoliko puta streljali. Kad bi danas postojali komunisti, došli bi do istog zaključka, samo bi umesto smrtne bio osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.

Dačićeve laži šire i naslednici crnogorskih, bosanskih i ličkih „narodnih heroja“, koji su 1944. oslobodili Beograd od Nemaca koji su ionako bežali i, usput, od svih Beograđana koji su imali lepe stanove, zgrade, fabrike… Druga generacija tih Kapičića, Đuraškovića, Rašeta, Olujića, mentalno formatirana u otetim kućama, navikla na parazitiranje, sada je medije i društvene mreže zatrpala dokazima četničke saradnje s okupatorima. Niko od njih nije ni beknuo kad su, prvo Milošević, pa potom i Dačić, njihove zavičaje, od Durmitora do Dinare i Jahorine, predali u trajno vlasništvo nekim drugim okupatorima. Njima nisu bitni Jasenovac, Jadovno, hercegovačke i crnogorske jame, „Bljesak“, „Oluja“, Peć i Prizren. Oni su moderni bilbordi bratstva i jedinstva, gotive Severinu i Tonija Cetinskog, otkidaju na Šaka Polumentu i sve Harise. Doduše, patološkim kardeljizmom smaraju samo po internetu, gde, u trenucima dokolice, vode žestok rat protiv liberalnog kapitalizma, koji mrze onoliko koliko vole svoje firme, restorane, splavove, limuzine, „Grandove“ pevaljke i ostale tekovine NOB-e.

Nasuprot njih, u beogradskoj Palati pravde i na internetu, jednako besmislene laži plasiraju samozvani četnici.

Predvođeni lečenim turbo-titoistom i raščinjenim vojvodom Vojislavom Šešeljem, rehabilitaciju Draže proslavljaju nesrećnici koji ne shvataju da njihove kokarde – bez krune – nemaju veze s Jugoslovenskom kraljevskom vojskom, baš kao što ni njihov vođa nema veze sa četništvom. Za razliku od Draže i ostalih vojvoda, koji su do smrti delili sudbinu naroda, Šešelj je rat proveo u službi Slobodana Miloševića, jureći pevaljke, švercujući naftu i brćkajući se u batajničkom kućnom bazenu.

U opšte ludilo udrobili su se i lažni ljotićevci i nedićevci. I oni su se obradovali rehabilitaciji četničkog komandanta, kojeg su Ljotić i Nedić, u službi nemačkih okupatora, tri i po godine jurili po Srbiji.

U ovakvoj Srbiji, haotičnoj i nesrećnoj, niko se ne bavi činjenicama i istinom. Ko bi se upustio u tu antisrpsku avanturu došao bi do zaključka da odluka Višeg suda nema veze s rehabilitacijom četnika već isključivo s poništenjem sudskog postupka kojim je Dragoljub Mihailović osuđen na smrt. Presuda je značajna isključivo za Mihailovića i njegovu porodicu. Za Srbiju bi bilo značajno da se stvore uslovi u kojima će istoričari, intelektualci, političari, novinari, pa i svi ostali pokušati na pravi način da razumeju dešavanja iz prošlosti kako bi imali više šanse da nađu put u budućnost.

Za razliku od Hrvata, čije su sve opcije iz Drugog svetskog rata, kao i danas, bile pro-hrvatske, Srbi su tada bili podeljeni u tri istaknute grupacije. Četnici su bili pro-engleska opcija, partizani pro-sovjetska, a ljotićevci i nedićevci pro-nemačka. Nije bilo samo pro-srpske opcije. Tako je i danas. To je problem, a ne odluka kojom je poništena presuda nakaradnog komunjarskog prekog suda.

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

istina o vucicu_korice_dinexreklama

From → Uncategorized

7 коментара
  1. Данко Б. Марин permalink

    Ивица Дачић био ,,у банани“ , а да правосуђе поради око његовог другара Мише Банане и поправи то бананско стање???

  2. Dušan permalink

    Sjajna aliza. Odličan tekst Peđa… Ne slažem se u potpunosti sa nekim tvojim tvrdnjama ali moram da priznam da je od svega ovde rečenog – poslednji pasus teksta suština naših problema. No, koga je, danas i ovde, od nas Srba, briga za suštinu?….

  3. Kimi permalink

    Bravo za tekst, mogao si još imena, ali bi to trajalo do sutra. Sve je u ovoj zemlji lažno.
    Pekić je reka da pravog komunistu nije ni upoznao, svi su bili lažni, isti i četnici lažni: Drašković, Šešelj, Oliver Antić.
    A evo i ranih radova člana krunskog saveta M.B.

    „И земља јури.
    Занос.
    Тито.
    Партија води народ.
    Немац.
    Талијан,
    хиљаде и хиљаде,
    сија се ратна спрема
    као да иду на параду,
    с потпуним правом,
    јурнуше на нас,
    као да никог нема….

    Четници -војска стара
    већина каплара.
    Четник –
    унапред осуђен да се стиди
    опанака које носи.

    Рат…
    Стевана Филиповића вешају,
    Долазе људи,
    из града,
    из околине,
    погледом који говори,
    хоће да виде, комунисту
    што хоће једнакост –
    Немогуће!…

    Воде га…
    Миран.
    Кипти од грчева.
    и ту – на капији смрти
    где ће тело да се заврти,
    испод вешала,
    Он шири руке у ваздух
    и гласом свих нас виче:
    Вешај! И Немче, и четниче!
    Али нећеш – све,
    повешати…“

  4. darko permalink

    Neko reče: „Srpski Le Pen – Nikolić pomogao je rehabilitaciji srpskog Petena – Draže! Ponovo se ispunila želja svih srpskih dušmana da se Srbi i dalje dele i mrze“ Mada ne bih izjednačavao Dražu sa Petenom (pre bi Nedić mogao da se stavi na Dražino mesto), činjenica jeste da su se Srbini ponovo podelili, ili bolje reći nastavili da se dele! U Srednjem veku za Srbe je nesloga bila gora od epidemije kuge. Potomci srednjevekovnih Srba nastavili su praksu svojih predaka, jer Srbima je nekada i dušmanin miliji od rođenog brata. Čak i u tragičnim godinama Drugog svetskog rata nismo prestali da se deilo, zapravo tada smo se podeili gore neko ikada; mržnja traje i danas. Parrtizane i četnike teško da je moguće pomiriti ikada, ali i ovoga puta iz cele priče profitirao je samo REŽIM Aleksandra Vučića! Sada se nećemo delti na poziciju i opoziciju, već na obrijane sa titovkama i bradate sa šubarama, na one koji su voleli da streljaju i one koji su voleli da kolju, na one kojima je srce bilo u Moskvi i one kojima je srce kucalo „od tople do topole, pa do Ravne gore“. A dok se mi tako delimo, svađamo, mrzimo i vređamo, ovi na vlasti uživaju jer su dali narodu novu temu za zamajavanje, da bi što manje mislili na sve veću bedu. Imamo “Parove”, “Grand”, strane i domaće “sapunske” serije, sada smo dobili i temu rehabilitacije. Samo se vi delite Srbi, pričajte koje čijeg dedu zakalo, dok vam deca plaču od gladi. Bavite se senima prošlosti, uznemirajvate mrtve, koristite ih prefidno u svoje dnevnopolitičke svrhe, takmičite se u neznanju i bahatosti, svi se bavite osim svojim životima i vremenom u kome živite. Na onom skupu ludaka ispred Palate (ne)pravde, podeljneih u dva tabora, jedini pametan beše onaj mladić koji se naj***o majke svim budalama koje su toga dana trebale da budu isredg zgrade Vlade, na srpskim trgovima i ulicama boreći se za svoje bolje sutra.
    Taj skup beše galimartijas (nad)prosečne srpske gluposti, parade licemerija i laži. U istom redu se nađoše pristalice Draškovića, Šešelja i Nikolića, kao braća rođena stajaše jedan od drugoga ostatreli haški klovn Šešelj i bahati savetnik još bahatijeg srpskog predsenika Oliver Antić. Zaboravio je Šešelj na svoje zaklinjanje na osvetu srpskim izdajnicima, te je umesto četnički radiklanog uklanjana dva tumora sa zarđalom kamom, pristao da bude deo predstave za naivne. Ajmo ludi Srbi, još nas dovoljno ima da se ubijamo među sobom, da nekako prekratimo vreme do početka boljeg života i “sudbonosne” 2017. godine, kada ćemo imati plate i penzije kao nikada do sada, veće od onih Draškovićevih 2000 maraka u vreme inflacije. Ajmo ludi Srbi, pokažimo svetu još jednom da nema većih budala od nas, pa se posle čudimo što nas niko ozbiljno ne shvata.
    I za kraj da dodam, potrebno je samo malo manje strasti i mržnje, više razuma i sluha, pa da se shvati da ova presuda samo znaci da Draza posle rata nije imao fer sudjenje, ali nikako ne znaci negiranje svih četnickih zlocina. Mi kao nacija i dalje nismo spremni da objektivno pričamo o zločinima, da salgedamo svoju noviju istorijju.
    Dok se mi delimo, za to vreme Đuka Bizon postaje kolumnista “Poltike”, Smajlovića provlači najstarije opstale sprske novine kroz balto, Sašu Jankovića samo što nisu splalili na na lomači, pad helikptera više niko i ne pominje a poskupljenje struje će dočekati ka osvesnu žrtvu za naše bolje sutra – malo sutra!

    • Viktor Despotovic permalink

      postovani gospodine darko,

      mada se salazem sa vecinom stvari koje ste napisali, posebno da je rezimska podmetacina naivnom i nezadovljnom narodu, u jednom moram da vas ispravim: cisto sumnjam da ce presuda mihajlovicu ostati samo na tome da se radi o ispravljanju istorijske i sudske nepravde. mi smo drustvo koje je punih 25 godina trovano rigidnim nacionalizmom, odvratnom mesavinom agresivnog nacionalizma, laznog rodljublja i ostataka komunizma, tako da je ova odluka suda samo dolivanje ulja na vatru. za sve novonastale sukobe i podele unutra sprskog naroda krivica ce jedino biti na pomenutom sudu, ovoj vlasti i svima koji su zagovarali rehabilitaciju iz licnog, najcesce politickog, interesa. posebno je smeno sto su isti zagovarali dokazani, bivsi, komunisti i titoisti: cavoski, antic, seselj, draskovic i ostali. da li je okupljeni narod uopste znao sa kime ima posla? cisto sumnjam da su toga dana koristili racio, jer to je upravno ono sto vam pricam, narod je zaludjen, neobrazovan, zatucan, lazu nas dve i po deceije, nije ni cudo da smo odavno mozgove stavili u spajz. presuda ce samo ojacati pozicije rigidnih nacionalista, ohravriti ih u novim zahtevima, kojima nece biti kraja. plasim se da ce krenuti sve otvorenije negiranje cetnickih zlocina, zahtevi za rehabilitacijom svakog zlocinca pojedinacno, sve cinjenice i svedoci ci biti pripisani komunistickoj propagandi. ono sto su radili komunisti, sada ce raditi moderni ravnogorci silujuci srpsku istoriju, a to se zove faslifikovanje proslosti. pre nekoliko godina je podignut spomenik cetnickom koljacu kalitu. u emisji „da, mozda, ne“ na rts1, kada je isao prilog o cetnickom pokolju u selu vranic, zagovornici rehabilitacije su se smejali, odmahivali rukom i jedan od njih (istoricar dimitrijevic) je javno rekao da su to sporedne „sitnice“ kojih ima u svakom ratu. pokolj citavih porodica, cak i dece, za njega i njih je sporedna „sitnica“. sramotno je da na 70 godina od pobede nad fasizmom u srbiji zlocine saradnika okupatora neko naizva sporednim pojavama, a samo pola meseca pre toga smo marsirali crvrnim trgom na strani pobednika i saveznika.

  5. lotar@gmail.com permalink

    a koga boli kurac za partizane i cetnike,pogledajte poslove,plate, poskupljenja struje, Obrenovac, poreske prijave,masovne ubice naših dana,pink,grand i sve ostalo pa ce vam jasno biti koje je to bacanje prasine u oci.

    • darko permalink

      Naravno da je bacanje prasine u oci, jer SNS je mogao da rehabilituje Drazu jos 2012. godine. Nije njima bitan ni Draza ni istina, vec kako da nam skrenu paznju sa svakodnevnih problema. Rehabilitovace oni i Hitlera i Pol Pota samo ako im to moze doneti koji glas. Previse sranja su napravili od pocetka godine, bes naroda je sve teze kontrolisati.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: