SEVERINA I JA: SRPSKI POLITIČKI PORNIĆ

Na post-jugoslovenskoj estradnoj sceni, Severina je jedina prava zvezda. Karijera joj je puna holivudskih detalja, ima sve što je potrebno: žanrovski solidne pesme, specifičnu harizmu, neodoljiv seksepil, skandalozne veze s oženjenim tajkunima, pornić u kome je glumila jednako dobro kao i kasnije, na suđenju medijima koji su otkrili njen filmski debi, a odnedavno je biografiju ulepšala vanbračnim detetom.

Zahvaljujući izdržljivosti i snalažljivosti, dve decenije opstaje u estradnoj baruštini. Ne bi uspela, bar ne na vrhu, kad bi joj glava, kao većini koleginica, služila samo za farbanje kose. Da i ispod frizure ima nečega korisnog, Severina je dokazala istančanim osećajem za političku korektnost. Ne samo što je pametno definisala stavove, nego ih je, u skladu s interesima svoje karijere, isto tako mudro razvijala. Dok se ograničavala samo na hrvatsko muzičko tržište, emitovala je tvrde antisrpske poruke, vrlo popularne među njenim mušterijama. Širenjem ambicija na „bizantinski“ istok, u Hrvatskoj nije ublažila principe, ali ih je redukovala na minimum, dok je u Srbiji izgradila status apolitične umetnice.

Bravo za nju. No, za ovu temu Severina je bitna samo kao lakmus srpskog rajetinskog mentaliteta, koji je, suočen sa finansijskim interesom, spreman da na najbrutalniji način negira istinu.

KARIĆEV PORNIĆ

Severina je 1999. godine snimila album „Ja samo pjevam“, na kome se našla i njena obrada pesme „Dodirni mi koljena“. Na pitanje novinarke zagrebačkog magazina „Gloria“ zašto je obradila hit beogradske grupe „Zana“, Severina je odgovorila:

– To nije pesma beogradske grupe „Zana“, nego albanske autorke Zane Nimani. Snimila sam je u znak podrške albanskom narodu u borbi za oslobođenje Kosova od srpske okupacije!

Negde u leto 2002. godine, ne sećam se više konkretnog povoda, u „Nacionalu“ sam objavio tu Severininu izjavu, sve s fotografijom stranice iz „Glorie“ sa citiranim intervjuom.

Milomir Marić, čka koja je tada bila glavni urednik Televizije BK, odmah je u „Telefaktu“ udario po „Nacionalu“, „tabloidu koji piše laži“. I Severina, koja je tada sarađivala s BK Saundom, direktno se uključila u emisiju, pokušavajući da demantuje istinu.

Bogoljub Karić, tada još moćni tajkun iz Peći, ustupio je svoju televiziju da brani Severinu od njene podrške albanskoj borbi za oslobođenje od srpske okupacije. On i ostali Karići okupirali su Dedinje, pa im je bilo svejedno za sve sunarodnike koji su tada, 2002, kao i danas preživaljavali izbegličku muku. Naravno, Karićev postupak me nije iznenadio, on je i pre i posle otimanja Kosmeta odlično sarađivao s albanskim bogatašima, njegova imovina u Peći nije razgrabljena, niko mu nije stradao.

RAKIN PORNIĆ

Krajem 2009. Severina je, pred 17 tisuća obožavatelja održala koncert u Beogradu. Tada sam u „Pravdi“ ponovo citirao njenu izjavu o podršci albanskoj borbi protiv srpskih okupatora.

Tog jutra, tek što se razdanilo, zazvonio mi je telefon.

– Popoviću, rođače, nisi smio da ovo napišeš o Severini, jebaću ti mater…

Čim sam čuo jak sarajevski naglasak znao sam otkud vetar duva.

– Polako, ba, bosančero… Ajde, reci gde si, pa da sravnimo račun!

– Jebaću ti mater…

– Dobro, Rako, junačino, znam đe ti je čador, eto me za pet minuta, pa ćemo da se suočimo!

– Nisam ja Rako…

– Ko si, da si, ja stižem u „Mjuzik Star“…

Prekinuo sam vezu. Znao sam da će tekst o Severini opasno iznervirati Sarajliju Raku Marića, vlasnika „Mjuzik Stara“, organizatora njenog koncerta u Beogradu. Znao sam i da me nije zvao on (Rako žešće frflja nego ovaj lik), sigurno je nekom svom jalijašu naredio da mi preti.

Još nisam stigao da obučem trenerku umesto anterije i da za pojas zataknem olovku umesto jatagana, kad eto mi Vučića, zove sav usplahiren:

– Šta se to desilo s Rakom Marićem? Sad me zvao da mi kaže kako ti nije on pretio…

Ukratko sam mu ispričao genezu, sve od „Glorie“, do naslovne strane „Pravde“.

– Ma, Raka je naš… Ne bi ti on pretio… Mi smo u odličnim odnosima.

– Ti, verovatno, jesi u odličnim odnosima s njim. Sada ćemo da utvrdimo u kakvim smo odnosima on i ja…

– Hoćeš li da ga ja zovem, da izgladimo stvar? – ponudio se da posreduje dobronamerni Vučić.

– Kako da izgladimo? Da ja sad zovem njega i da mu psujem mamu balijsku?

– Zvaću ga… – reče Vučić i prekine vezu.

Istog trena meni opet zvoni telefon. Lepi Mića. Loš pevač ratničkog treša, ali najmanje loš čovek od svih Sarajlija koje sam upoznao.

– Peđa, brate, kako si? Šta ima novo?

– Evo, brate Mićo, krenuh u čador tvog abu Raka. Ima da ga proteram nazad na Baščaršiju…

Da sad ne prepričavam ceo razgovor, nije ni bitan. Uglavnom, Lepi Mića se prvo folirao da nema pojma o čemu je reč, da bi na kraju priznao da je on dao Raki broj mog telefona, ali nije znao da ovaj hoće da mi preti. Kao poslednji, ali vrlo značajan argument, Mića se pozvao na Rakin patriotizam.

– Nemoj da se ljutiš, Raka je pravi Srbin, on je jedini pristao da mi objavi album sa četničkim pesmama…

To me dirnulo. Zato sam dobio želju da i ja dirnem abu Raka.

Razgovor s Mićom prekidan je signalom da mi stižu poruke. Kad sam ih otvorio – eto Rake Marića. Tvrdi da mi nikada nije pretio, ali da „nije lijepo to što sam napisao, djevojka se rasplakala“.

– Koliko srpskih okupatorskih devojaka s Kosova plače što su ostale bez rođaka i imovine? A sad i ja plačem u strahu od majmuna kome si dao zadatak da mi preti.

Nikada on ne bi pretio, kaže, on je redovni čitalac „Pravde“, podržava radikale i u odličnim je odnosima s Vučićem.

Budala.

Naravno, Vučić je zvao još sto puta. Vrhunski majstor manipulacije, svaki razgovor je počinjao beznačajnim temama („Brate, baš je dobra ova žuta boja što si je stavio na petu stranu“, „Odlična je rubrika top-deset“…), a završavao s predlogom: „Pusti Raku na miru, nije on loš čovek…“

SVESRPSKI PORNIĆ

Još ljut, umesto na megdan u Dositejevu, gde se namestila Marićeva muzička imperija, otišao sam u Ineks na sastanak s jednim poznanikom. Dok sam mu prepričavao šta se dešava povodom teksta sa Severininim citatom, nazvala me koleginica Gordana. Nikada nismo radili u istoj redakciji, ali sticajem okolnosti solidno sam poznavao nju i njenu porodicu.

Gordana je imala desetak godina kad su joj muslimanski monstrumi na kućnom pragu, negde u okolini Gackog, zaklali oca. Stravičan zločin, nemoćne da ga spreče, gledale su Gordana, njen mlađi brat i majka. Ne znam kako su preživele i dospele do Beograda.

E, ta žena mi kaže:

– Nije lepo što si ovo objavio za Severinu, ona je odlična pevačica, ne zaslužuje da je ovako, s nacionalističkim optužbama, predstavljaš pred srpskom publikom…

– U pravu si. Izvini – rekao sam.

Zaista sam to mislio. I sada sam uveren da nije trebalo da objavljujem istinu. Nemam kome. Srbin „izbegao“ s Kosova, abu Bogoljub, naziva me lažovom. Srbin izbegao iz Sarajeva, abu Rako, psuje i preti. Srpkinja, izbegla iz Gackog, zaboravila je zaklanog oca, pa joj smeta moje „nacionalističko“ podsećanje na Severininu podršku albanskim ubicama.

Zato se kajem što sam rasplakao Severinu. Ni mlada, ni naivna, mislila je da će imati probleme u Srbiji ako se sazna šta je govorila u Hrvatskoj. Sirota, tada još nije znala ko su i kakvi su Srbi.

Ja znam. I stidim se.

ttp://www.youtube.com/watch?v=5zn1LD3FV2E