Skip to content

NIKOLIĆEV SAVEZ PROTIV VUČIĆA: Dačić, Karić, Palma, Mišković, Rodić…

08/11/2015

toma kurir

Ako je Tomislav Nikolić politički otac Aleksandra Vučića, uskoro će početi da se prikazuje srpska verzija „Tarasa Buljbe“.

– Ja rodio, ja ubio – pretio je Taras svom sinu Andreju. Toma ne preti, on deluje. Kao što je naučio u Antinu – „cev se prislanja pred pucanj, okidanje je izvršeno znatno ranije“.

U sukobu između Nikolića i Vučića, posle serije pucketanja medijskim ćorcima, do okidanja je došlo letos u Sočiju, kad su se Džon Keri i Vladimir Putin dogovorili o raspodeli interesnih zona na Balkanu. Predstavnici vodećih imperija najlakše su se sporazumeli o neophodnoj smeni Aleksandra Vučića s mesta vladara Srbije. O američkim razlozima za nezadovoljstvo njihovim namesnikom koji trenutno vrši funkciju premijera „Tabloid“ je izveštavao nekoliko puta. Ukratko: Vučić nije izvršio nalog o hitnom kažnjavanju odgovornih za ubistvo američkih građana – albanskih terorista braće Bitići, među kojima je, kako oni smatraju, glavnu ulogu imao general Goran Radosavljević Guri. Zatim, Vučićev klan je oštetio američkog investitora, kompaniju Continental Winds Project. Na kraju, ali ne manje značajno, srpska Vlada nije raskinula ugovor s Gaspromom o kupoprodaji NIS-a. Ruski motivi za suprotstavljanje Vučiću još su brojniji i kompleksniji. O svim razlozima za nezadovoljstvo Vučić je pre mesec dana obavešten u Vašingtonu, a nedavno i u Moskvi. Koliko god odnosi između dve velesile izgledali komplikovani, oko Srbije su se lako sporazumeli.

Obe strane su rešile da projekat obaranja Vučića povere Nikoliću. Iako važi za „ruskog čoveka“, prihvatljiv je i Amerikancima. Za tri godine državničkog staža Nikolić nije kršio Ustav i zakonom definisana ovlašćenja, obavljao je protokolarne obaveze, putovao svetom, reprezentovao zemlju, delio je ordenje i izbegavao svaku vrstu uticaja na izvršnu vlast. Svesno je Vučiću prepustio donošenje svih teških, nepopularnih i spornih odluka. Prepustio mu je i Srpsku naprednu stranku, ali to ne znači da se odrekao politike i pripremio za odlazak u penziju.

Odlukom da ne raspiše vanredne parlamentarne izbore Vučić je pokušao da odloži početak konačnog obračuna s Nikolićem. Pre nego što se upusti u tu avanturu, koja bi trebalo da mu posluži za čišćenje stranke od preostalih pripadnika bajčetinske frankcije, Vučić mora da amortizuje udare koji su ga snašli sa svih strana. Kum Nikola Petrović je kompromitovan ulogom u aferama oko prisluškivanja Bojana Pajtića i reketiranja kompanije Marka Krandala, mediji su otkrili da gradonačelnik Siniša Mali u Bugarskoj ima 24 stana i još više spornih poslova kojima će morati da se pozabave policija i tužilaštvo, u više od sto opštinskih odbora SNS-a ne postoji legitimno izabrano rukovodstvo već se istaknutiji članovi brutalno otimaju o funkcije… Uz to, Vučića su izdali „prijatelji“ iz Nemačke i objavljivanjem ultimatuma „ili Kosovo ili Evropska unija“ smanjili mu šanse da u kampanji opet parazitira na lažnom patriotizmu. Da muka bude veća, Vučićevim političko-mafijaškim partnerima iz Crne Gore istekao je rok trajanja. U okviru zajedničke američko-ruske akcije demilitarizacije i dekriminalizacije Balkana, došao je red na deportaciju u prošlost Mila Đukanovića. Iako Andrija Mandić, pretendent na Đukanovićev presto, važi za „crnogorskog Vučića“, kad dođe na vlast biće prinuđen da rasturi družinu Brana Mićunovića, Veska Barovića zvanog Veskobar, Stanka Subotića Caneta i Vladimira Popovića Bebe. Kad do toga dođe, Vučić će ostati bez poslednjeg savezničkog uporišta.

Na radnom mestu kojim se proslavio, kragujevačkom groblju, Tomislav Nikolić je shvatio značaj mudre izreke „život je kratak“. Zato ne gubi vreme. Iako nema stranku, intenzivirao je pregovore o formiranju novog političkog bloka.

S većim manevarskim prostorom za političko delovanje, Nikolić namerava da okupi šareno društvo čiji zajednički imenitelj može da bude patriotizam, tvrđi od naprednjačkog i demokratskog, a mekši i Zapadu prihvatljiviji od radikalskog. Ne odričući se parola o priključenju Evropskoj uniji, Nikolić ima šansu da oživljavanjem priče o odbrani srpskog Kosova i Metohije i uspostavljanja čvršćih političkih i ekonomskih veza s Rusijom bez većih problema privuče značajan broj glasača.

Zbog stranačke infrastrukture i solventnih finansijera, Nikoliću je najpotrebnije partnerstvo s Ivicom Dačićem. Posle svih ličnih uvreda, podmetanja i kompromitujućih kampanja kojima ga je izložio Vučić, Dačiću je jasno da više ne može računati na koaliciju sa SNS-om. Što je bilo daleko, stiglo je blizu, predsednik SPS-a opet će morati da se bavi politikom. Ako odluči da se u tu neizvesnost upusti bez ozbiljnih saveznika i ako istrpi aferaške kampanje koje ga čekaju, možda će preskočiti cenzus, ali ostaće daleko od onoga što najviše voli – vlasti, moći i para. Dačić je svakakav, samo ne naivan, zna da ga zdrav razum i svi politički rezoni upućuju na saradnju s Nikolićem.

Sličnim motivima rukovodiće se Velimir Ilić i Dragan Marković Palma. Vučić je perfidno skrajnuo Ilića, ostavio ga je u vlasti, ali bez ikakvog uticaja. Usput, gotovo svi ambiciozniji funkcioneri Nove Srbije prešli su u SNS. Ako ne želi da se vrati u Čačak i čuva ovce, Velja Ilić nema mnogo opcija, opstanak na političkoj sceni može da potraži samo u okviru ovog saveza. U sličnoj situaciji nalazi se i Palma. U svoj muzej može da postavi deset voštanih figura Aleksandra Vučića, džabe mu je, više mu nije potreban.

U budućem savezu istaknuto mesto imaće i Bogoljub Karić, koji je najbliže saradnike već smestio kod Nikolića u Predsedništvo. Karić je ulazak u koaliciju sa SNS-om 2010. godine, kako su tvrdili dobro obavešteni izvori, platio s dva miliona evra. Dobio je poslanička mesta za suprugu Milanku i brata Dragomira, ali ne i ono najvažnije – povlačenje Interpolove poternice i omogućavanje da se u sudskom postupku zbog pljačke „Mobtela“ brani sa slobode. Na primeru Stanka Subotića pokazalo se da Vučić, kad hoće, može da pomogne svojim sponzorima. Kariću neće, drži ga na kratkom povocu i pri tome ga cedi i cedi. Iako je poslovično strpljiv, lider Pokreta „Snaga Srbije“ neće beskonačno da trpa pare u Vučićeve džepove bez dna. Uostalom, vođa mu je već nekoliko puta pokazao kako ga tretira. Od pre godinu dana Dragomir Karić može Vučića da čuje i vidi samo na „Pinku“, pošto ni na telefon neće da mu se javi. Karićeva poslovna imperija dobro posluje u Rusiji, Belorusiji i nekim azijskim državama, a deo prihoda, preusmeren s Vučića na Nikolića može da se ispostavi kao dobra politička investicija.

U finansijskom i ideološkom smislu Tomislavu Nikoliću je značajan i Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije. Bivši potpredsednik Koštuničinog DSS-a pokazuje spremnost da se bori za svoje mesto na političkoj sceni, okuplja saradnike, širi stranačku mrežu, ulaže novac i principe koji Srbiju usmeravaju ka Rusiji. Iako ga logika krupnog kapitala, kao i određene lične osobine, preporučuju za saradnju s Vučićem, na Popovićev izbor tabora kome će se prikloniti bitno će uticati odnos prema Rusiji, a u tome mu je Nikolić neuporedivo prihvatljiviji.

Uz saradnike iz drugih stranaka Tomislav Nikolić može da računa i na veći broj naprednjačkih funkcionera i članova, koji su nezadovoljni svojim statusom i spremni za novi politički početak. Pored njih, novu koaliciju podržaće i brojni lokalni šefovi raznih udruženja građana, koji upravljaju čak i nekim bogatijim opštinama. Njihovim interesima mnogo je prihvatljivija nagodba s Nikolićem, u kojoj bi zadržali autonomnost i mogućnost da realizuju vlastite političke i poslovne interese nego da se utope u Vučićev kartel.

U toj kombinatorici vredi istaći i ulogu Miroslava Miškovića, najkrupnijeg tajkuna koji se našao u Vučićevoj nemilosti. Da bi se predstavio kao borac protiv kriminala i korupcije, što mu je bio glavni marketinški trik u prošloj izbornoj kampanji Vučić je, zloupotrebom policije, tužilaštva i pravosuđa pokrenuo hajku na Miškovića. U svom populističkom maniru, kršeći Ustav i zakone, na 7,5 meseci pritvorio je vlasnika „Delte“ i montirao optužnicu s kojom ni Tužilaštvo za organizovani kriminal, ni Specijalni sud ne znaju šta da rade. Suđenje traje već dve godine, a nije se pomerilo dalje od početka. Tim političkim progonom Vučić je dobio jeftine poene kod lakovernih glasača, ali i iskrenog neprijatelja, sudbinski zainteresovanog za njegovo svrgavanje. S obzirom na dugotrajnu i korektnu saradnju s Nikolićem, može da se očekuje da Mišković, kao što je finansirao puč u SRS-u, opet odreši kesu.

Tomislav Nikolić ne čeka na ozvaničenje svog novog političkog projekta. Na opšte iznenađenje, nedavno je dobio novog i moćnog saveznika – Aleksandra Rodića, vlasnika dnevnih novina „Kurir“. Saradnju je inicirao odlazeći američki ambasador Majkl Kirbi, s kojim se Aca Rodić češće viđa nego s tatom Rajom.

Kao što je i ranije nekoliko puta radio, povijajući se kako vetar duva, prestolonaslednik dinastije Rodić se lako i beskrupulozno distancirao od Vučića. Za razliku od svih režimskih medija, koji su skandal s prisluškivanjem Pajtića pratili isključivo u interesu premijera i njegovog kuma, Rodićev „Njuzvik“ objavio je tekst Ejni Mejšon, bivše agentice britanske tajne službe MI5, u kome se razotkrivaju načini na koje tajne službe pakuju afere. Korak dalje „Kurir“ je napravio prilikom izveštavanja s proslave sedmog rođendana Srpske napredne stranke. Na sajtu tog lista, dok su dve televizije s nacionalnom frekvencijom – „Pink“ i „Hepi“ – direktno prenosile hepening Vučićevog kartela, izveštaj s tog skupa bio je plasiran kao 44. vest, daleko iza prve: „Nađa Golubović polugola plesala u Pinkovim zvezdama“. Promenu uređivačke politike ilustrovao je i intervju s Tomislavom Nikolićem, koji je tada podržao Dačića, požalio se da i njega prisluškuju i montiraju mu razne afere, pohvalio se kontaktima s Angelom Merkel i Barakom Obamom i istakao mogućnost da se opet kandiduje za predsednika Srbije. Nekoliko dana kasnije, Nikolić je podržao Rodića u nameri da postane vlasnik „Politike“ i kompanije „Novosti“. Pošto se zna da kampanju protiv „Kurira“, u Vučićevo ime, vodi Goran Veselinović, očigledno je da su se preklopili Rodićevi i Nikolićevi interesi.

Bez podrške „Kurira“, Vučićev medijski monopol biće značajno okrnjen, što će uticati na pad proizvodnje u njegovoj industriji laži i prevara.

Naravno, ni Vučić ne sedi skrštenih ruku. U svođenju računa s „političkim ocem“ koristi najprljavija, sebi svojstvena, sredstva. Beskrupulozno kompromituje celu porodicu Nikolić. Posle optužbi da je kupio fakultetsku diplomu i izrugivanja Tominim izjavama, našao mu je i vanbračnu ćerku koju, navodno, ima sa izvesnom Holanđankom Elizabet Farel. Dragicu predstavlja kao pokondirenu i bahatu domaćicu koja na nezakonit način zgrće pare preko svog humanitarnog fonda. Za korupciju je osumnjičen i sin Radomir. Vučiću za ljubav, kampanju satanizacije porodice Nikolić, gorljivo i brutalno, predvodi zajednički kum i bivši šef, teško oboleli ugledni tviteraš Vojislav Šešelj.

Uz javne prljavštine kojima zatrpava Nikolića, Vučić tajnim podmetanjima pokušava da mu nanese što veću materijalnu i političku štetu. I sam predsednik države u medijima je optuživao izvršnu vlast da sabotira strane investitore koje on dovodi u Srbiju. Rasterivanjem Nikolićevih poslovnih partnera, Vučić ga sprečava da se ugradi u kombinacije i uzima proviziju, a pri tome svima na najkonkretniji način pokazuje ko je glavni.

Vreme je pokazalo, Vučić nema sposobnost, znanje i snagu da upravlja društvenim, ekonomskim i političkim procesima. Umesto potrage za ozbiljnim rešenjima nagomilanih problema, premijer stalnom propagandnom izbornom kampanjom, punom megalomanskih obećanja i trivijalnih opravdavanja neuspeha, uzalud pokušava da uveri građane da nema inflacije, cene nisu porasle, nezaposlenih je sve manje, živi se bolje, Vulin je normalan i slične bajke. Režimski mediji mogu beskonačno da emituju saopštenja i izjave lidera Srpske napredne stranke, u tom glibu nema ni traga bilo kakve političke strategije.

Vučić ne samo što nema rešenje za Kosovo, već ne zna ni koji više trik da izvede. Sve što je uradio, pretvorilo se u katastrofu. Svi njegovi „prijatelji“ – Nemačka, Crna Gora, Ujedinjeni Arapski Emirati – u međunarodnim institucijama otvoreno rade u interesu albanske republike Kosova. Ni u odnosu prema Rusiji, koji takođe ima uticaja na domaće glasače, nije se proslavio. Džabe mu priče o milijardi evra kredita i mnogo moćnim topovima koje će mu dati Vladimir Putin, te laži nisu prošle ni pre dve godine, kad je takođe pominjao milijardu evra ruskog kredita za Železnicu Srbije i nove MIG-ove.

Srpske opozicione stranke Vučić je podmitio ili zastrašio. Na naprednjačku koalicionu deponiju priveo je hordu beznačajnih politikanata, od Pokreta socijalista do blaženopočivšeg Srpskog pokreta obnove. U saradnji s najglupljim liderskim tandemom u novijoj istoriji Srbije, Tadić-Đilas, demolirao je Demokratsku stranku. I, ne zaustavlja se. Prvom prilikom, pred sledeće izbore, pokušaće da je dokrajči novim raskolom, koji će izazvati pomoću Borka Stefanovića. Plan je jednostavan: Srbiza će podelu inicirati „Programom u 24 tačke“, koji je i napisan tako da ne bude prihvatljiv za većinu funkcionera i glasača DS-a. Sukob će tinjati dok se ne raspiše tender za prodaju „Telekoma“. Ljuti levičar Borko organizovaće proteste, tobož u zaštitu državnih interesa, telekomunikacijskih proletera i ostalih socijalnih slojeva. Demokratska stranka, koja je i sama, dok je bila na vlasti, najavljivala prodaju „Telekoma“, neće moći da podrži proteste i eto raskola. S imidžom urbanog Če Gevare u Prada cipelama, Borko će se nametnuti kao vođa nove socijal-demokratske stranke. Za pare, navodno, ne mora da brine. Vučić će ga finansijski podržati preko svog kriminogenog tajkuna Zvonka Veselinovića. Pored nekoliko istaknutijih demokrata, uz Borka će se naći pozorišni reditelj Sandokan Mladenović, sociolog Jovo Bakić i još neka nova, politički nekompromitovana, lica. Prepoznatljiva ideološka osnova, sveža energija i podrža režimskih medija trebalo bi da Stefanoviću donese bar 3-5 odsto glasača. Dovoljno i njemu za izborni debi, dovoljno i Vučiću za štetu koja će Demokratsku stranku svesti na granicu cenzusa.

Manipulativnu strategiju Aleksandra Vučića može da poremeti samo formiranje Nikolićevog bloka. Koliko god to strašno izgledalo, s obzirom na biografije političara i tajkuna koji bi trebalo da učestvuju u tom projektu, Tomislavu Nikoliću je zapala obaveza da oživi demokratske procese i suprotstavi se naprednjačkom čudovištu koje je stvorio.

A, to neće biti lak zadatak. Kao i svi ostali diktatori, Vučić će vlast braniti nasiljem. Uostalom, on to i sada, kad je najjači, vredno radi. Kako bi ostvario lične interese, krši Ustav i zakone, državne institucije koristi za progon svih protivnika, montira sudske postupke, preti, hapsi i otima imovinu. Ako do toga dođe, a male su šanse da ga to mimoiđe, Vučić će na ulične proteste odgovoriti silom. Danas njegovi komunalci terorišu ojađene i osiromašene građane koji se švercuju u gradskom prevozu, sutra će policajci, žandar i vojnici, potpomognuti navijačkim grupama i naprednjačkim kriminalcima da udare na svakoga ko se usudi da organizuje demonstracije.

Ko ne veruje, neka se seti Vučićevih ranijih aktivnosti. Dva poslednja mitinga u čijoj je organizaciji učestvovao završila su se tragedijama. Tokom spaljivanja američke ambasade poginuo je mladi Zoran Vujović, na protestu povodom hapšenja Radovana Karadžića ubijen je Ranko Panić. U borbi za vlast Vučić je dokazao da bez griže savesti može da izaziva prolivanje tuđe krvi. Posle toga, može samo da se zamisli na šta će biti spreman da uradi kad dođe vreme raspleta.

S obzirom da pod kontrolom ima sve državne organe sile, ali i svoje stare drugare iz zemunskog, surčinskog i voždovačkog podzemlja, kao i huligane sa stadiona, Vučiću niko neće moći da se suprotstavi na ulici. I, ne treba. Prvi put, 2000. godine, s vlasti je oteran silom. Sada bi bio red da ga građani, umesto bagerom, kukom i motikom, najure glasačkim listićima.

Kako god bilo, Tomislav Nikolić će politički nadživeti Aleksandra Vučića. Novi politički savez, skrpljen od starih likova, svakako neće predstavljati budućnost Srbije, ali biće dovoljno da zaljulja diktatorov tron i uspori srljanje Srbije u naprednjačku provaliju.

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

Advertisements

From → Uncategorized

3 коментара
  1. Slobina strahovlada nije zavrsena jer su je nastavili njegovi politicki mutanti !!! Urednik http://blagovesti.page.tl

  2. „Za tri godine državničkog staža Nikolić nije kršio Ustav i zakonom definisana ovlašćenja!“

    Jedno neispunjavanje obaveza na osnovu člana 56 став 1 устава, одбијање прихватања и давања одговора на поденсак – петицију је кршење устава, а у вези предмета поденска је и трајно кршење закона и међународнох правних аката. Предмет поденска је утуживање давања тајности на прикривање више кривичних дела од стране власти у земљи и иностранству, поред осталог противуставна и противазконска употреба личних и породичних података супротно члану 42 Устава – забрана употребе података ван сврхе којој су намењени. Подаци су употребљени у стварању прикривеног иднетитета агента провокатора у иностранству и земљи, заштићеним у иностранству и земљи у вршењеу кривичних дела, а тиме је дата и сонвна намена и циљ употребе заштићеног сарадника више тајних служби.

    До душе поступак са овом поздином траје од њеног откривања и признања од стране заштиећног агента – провокатора од 2007 године, а све државне надлежне институције, истражни органи и тужилаштво испуњавају политичку одлуку носиоца функције који је дао свој имунитет на цео случај и забрану истражних радњи, тиме продужио вишееценијске услпве доксримианције кроз укидање основних уставом и међународним актима загарантованих основних права. Настаје абсурд, да се лице са лажним, институционално конструисаним прикривеним идентитетом штити под условом тајности у вршењу кривичних дела, поред осталог против лица чији су основни подаци једнострано од стране тајних служби злоупотребљени у стварању лажног идентитета агента – провокатора.

    Надлежно место одлучивања је Савет за националну безбедност, јер по чалну 5 последњи став Закона о осн. уређ. служ. без. управо Савет штити и решава случајеве употребе и размене података, односно њихову противправну употребу. Даванје – продужаванје тајности на конкретан случај је зато кривично дело и противзаконски и противуставни акт који се утужује.

    Исти процес је покренут и у иностранству, али постоји узајамни договор о обостраној зашштити целе операције и тиме вршења кривичних дела под институционалном заштитом, што и јесте била основна сврха целе тајне операције у конкретном случају и ширем начину изимања утицаја од 50их и 60их година до данас.

    Врло интересантна поздина целог система у којем постоји систем цилјне организације и вршенја противправних до кривичних раднји и механизам потпуне заштите истих.

    Да ли постоји поштованје устава и закона од стране носилаца функција власти?

    Не постоји код никога, све дотле док се систем не отвори, али како у лажи лежи моћ, он наставлја да егзистира уз све промене непроменљиво деценијама.

    Овај поступак у току је против свих отпора и забрана доказ циљне и дубоке хипокризије система институционални заштићеног вршенја кривичних дела у трајању:

    https://viktorkoss.wordpress.com/2015/07/17/1218/

    Законска основа и остали псотупци у трајању пред утуживање уставном суду из разлога непоштовања устава и закона, међународно правне основе искључиво из разлога заштите вршења кривичних дела:

    https://viktorkoss.wordpress.com/2015/09/21/1261/

    Иначе су надлежна службена лица, Борис Тадић и Миодраг Ракић били обавештени 2011 маја о радњама и поступцима надлежних функционера по закону који су противправно и уз вршење кривичног дела дали – продужили тајност на конкретну поздину са циљем трајне дискримианције жртве и заштите пљачке не само идентитета, већ и права у трајанју више од 75 година.

    Одштетно захтев у висини изгубљених права, а обзором на трајну строго тајну институционалну заштиту у иностранству и земљи од 50их – 70их, ред величине је у трцифреном милионском износу у еврима.

    Без шале и са добром вољом

    Виктор

    п.с.

    Законе и устав не поштују ни власт ни неспостојећи обезправљени контролни органи. Сви ућуте и крше закон на основу закона, а он каже у члану 13 Зак. о сон. уређ. служ. без. да Савет за националну безбедност односно Биро дају директиве и наредбе које се морају спровессти и нико не примећује везу праксе и начина урушавања функције институција. Закон је донешен 2007, одлуком владе мимо парламента и са циљем стварања законске основе за абсолутну власт тадшњег главног уредника хаоса у трајању.

  3. Reblogged this on P R E V R A T and commented:
    Tomislav Nikolić će politički nadživeti Aleksandra Vučića. Novi politički savez, skrpljen od starih likova, svakako neće predstavljati budućnost Srbije, ali biće dovoljno da zaljulja diktatorov tron i uspori srljanje Srbije u naprednjačku provaliju.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: